Svako od nas želi samo da – bude srećan! I koliko god se činilo nemoguće, ovo zaista nije tako teško. Ali, ukoliko mislite da vam je ipak potrebno malo pomoći i podrške kako biste vodili srećan i ispunjen život, možda vam Dušan Srdić, Happiness Coach, može pomoći u tome. Sa Dušanom smo razgovarali o njegovim metodima rada, o tome šta je za njega sreća, a otkrio nam je i šta možemo da očekujemo od seminara “Super Žena” koji će održati 29. oktobra u beogradskom hotelu Crowne Plaza.
WANNABE MAGAZINE: Na svojoj Facebook stranici koja već ima preko 55 hiljada fanova predstavljen si kao Dušan Srdić – Happiness Coach. Moramo odmah na početku da te pitamo – da li nas zaista možeš učiniti srećnijim?
DUŠAN SRDIĆ: Koliko god to želeo, na žalost, ne mogu. Mogu da pomognem donekle, ali ljudi su sami gospodari svoje sreće. Naravno, ako govorimo o zrelom načinu ponašanja i razmišljanja.
Taj fenomen da drugi utiču na nečiju sreću se viđa kod dece. Deca nisu dovoljno sposobna da samostalno ispune sve svoje najznačajnije želje i potrebna im je eksterna pomoć. Kod odraslih je to malo drugačije. Ili bi barem trebalo da jeste.
Dovoljno je da pogledamo neke narode, na primer u Africi i Indokini – oni žive u velikoj nemaštini, ali su srećni. Dakle, sreća ide iznutra, iz čoveka. Svaki čovek ima svoju definiciju sreće i moj zadatak je da im pomognem da shvate šta je to što ih stvarno čini srećnim i kako da te stvari i postignu.
“Happiness Coach” je metodologija koju si sam stvorio. Koje principe bi izdvojio kao najvažnije?
Kao što mu samo ime kaže – ceo koncept se zasniva na sreći. Jer sve što radimo i sve što smo ikada radili, bilo je da bismo dostigli taj osećaj. Ali retko kada zastanemo i zapitamo se – šta je to sreća?
Sreća je osećaj koji imamo kada ostvarimo neku, za nas najvažniju, želju.
Dakle, ona je skroz individualna stvar – moje najznačajnije želje ne moraju biti iste kao želje nekog drugog. Ljudi najviše greše tako što svoje želje stavljaju van domašaja sopstvene kontrole. Onda se dešava da neko drugi treba nešto da uradi, kako bismo mi bili srećni – da nas zaposli, da nas voli, da nam poklanja pažnju, itd. Suštinski, jako mali broj ljudi svoju sreću zaista drži u svojim rukama.
Moj prvi zadatak je da im pomognem da otkriju šta je to što STVARNO žele. Dešava se da osoba dođe kod mene i da mi kaže da je glavni problem to što nema novac. Onda im kažem – “OK, ako je novac to što želiš, zamisli da ti neko pokloni milion evra, ali da taj novac mora da ti stoji u sobi i da ne smeš ni na šta da ga trošiš. Eto, dobio si novac. Jesi li srećan? Šta će ti novac, ako ne možeš da ga trošiš? Dakle, nije novac to što stvarno želiš. Nego šta je?”
Kada definišemo šta je to što je osobi STVARNO važno, onda radimo na tome kako do toga da dođe. Na tom putu su nam potrebne alternative, jer ako vidimo samo jedan način da dođemo do cilja, to nije dobro.
Od 2008. godine aktivno se baviš ličnim razvojem. Ulagao si u sebe, jedan si od osnivača zajednice koja se bavi ličnim razvojem u Srbiji i osnivač si Centra za Edukaciju “Novi Ja”. Kako si odlučio da se posvetiš ovoj temi? Da li te je možda neko lično iskustvo navelo da se pozabaviš “izučavanjem” sreće?
Da, razlog zbog kojeg sam ušao u ceo ovaj svet je veoma lične prirode. Bio sam mlad i nisam bio zadovoljan svojim ljubavnim životom. Moglo bi se reći da on nije ni postojao. Zbog toga sam želeo da saznam šta to ne radim dobro. Znao sam da nisam ni najlepši, ni najpametniji, ni najbogatiji, ali sam isto tako znao da zaslužujem bolje od trenutne situacije. Učlanio sam se u biblioteku i počeo sam mnogo da čitam. Posle nekog vremena su krenuli rezultati i ja sam postao zamađijan ličnim razvojem i psihologijom.
