Ni u Americi ne žive svi na visokoj nozi i ne mogu sebi da priušte znamenite brendove i originalne potpise na svom autfitu – ima mnogo omladine koja želi da bude originalno obučena, da izgleda dobro, seksi, upadljivo, a istovremeno buntovno i mladalački i da za to ne daje ogromne pare koje nema. Ovim putem, kulutura američkog hip-hopa krenula je u pokoravanje visoke mode davne 1982. kada je promućurni Daniel Day “Dapper Dan” otvorio istoimeni butik u 125. ulici u njujorškom Harlemu i tamo ponudio ekstravagantnu odeću ukrašenu lažnim logotipima evropskih vodećih modnih brendova –Louis Vuitton, Gucci i Versace…. Brendovima uopšte nije bilo zabavno Louis Vuitton i Gucci su ga tužili i dobili i prodavnica je zatvorena. Ali nešto se dogodilo. Jer Day je shvatio suštinsku potrebu i pre svega ogromne potencijale ogromne ciljen grupe koja želi da bude moderna i savremena, urbana i originalna, koja već ima svoju kulturu i svoj stil i koja svoj životni stil želi da izrazi kroz svoj imidž, a da to ne košta mnogo. Do kasnih osamdesetih, Ralphie’s Kids i the United Shoplifters Association, dve bruklinske ulične “bande” poznate po tome što nisu nosile ništa osim marke Polo Ralph Lauren za koju su retko plaćale, udružile su svoje snage i postale Lo-Life, grupa koja je našla svrhu u težnji da najvišu klasu američkog sna dočara kroz dizajniranu odeću, bez konsultovanja dizajnera (kojima se to uopšte nije dopalo).
