Stvari bi bile mnogo jednostavnije, kad bi se pravila znala i poštovala. Recimo, kad te prevari neko koga voliš i ti to saznaš, onda imaš prava da mu se osvetiš i on nema prava da se buni. Lepo mu vratiš istom merom, da se suoči sa svim strašnim osećanjima sa kojima si se ti suočila i onda mu oprostiš što te je prevario i nastavite dalje, kao da ništa nije bilo. Oboje znate da za prestup sledi kazna, imate u iskustvu koliko je ta kazna strašna i ne želite da se ikada više tako osećate. Ali, dođavola, stvari su kompleksne. I nikad ne postaju jednostavnije. Što više razumeš i uviđaš, nastojeći da ih pojednostaviš, razlažući ih na činioce, kako bi ih bolje sagledala, sve su komleksnije. Kad sve izanaliziraš, imaš samo gomilu oprečnih, apsurdnih, glupih, besmislenih i bolnih istina, koje sve zajedno čine jedan crni košmar, koji izgleda ima sopstvenu snagu i zalet i izvesnu inerciju. Koji teži da nastavi da košmariše, prosto rečeno.
