Svake godine se Met Gala iščekuje sa posebnim nestrpljenjem jer je svega nekoliko događaja godišnje koji okupe takav broj poznatih ličnosti iz modnog, muzičkog, glumačkog i umetničkog sveta. Znamo da ćemo na događaju ovog kalibra videti najneverovatnije outfite, ali sve postaje još zanimljivije kada se uzme u obzir i tema koju Anna Wintour sa saradnicima bira za tu godinu. Ovaj put Metropolitan Museum of Art’s Costume Institute kao da odgovara na Hozierovo “Take me to church” i zaista nas vodi u crkvu jer je najnovija izložba a samim tim i očekivani dress code za glamurozni dobrotvorni event “Heavenly Bodies: Fashion and Catholic Imganination”.
Godišnja izložba Metovog Instituta je spektakl, ali i mnogo više od toga. Ove izložbe iz godine u godinu dokazuju da je moda mnogo više od nečega što samo nosimo, daleko značajnije od trendova koje pratimo ili ne, i mnogo kopleksnije od jednostavnih komada. Ona je vizuelno i kontekstualno objašnjenje mnogo čega i kako je odelo, odeća predstavnost i simbol, značenje ide mnogo dublje i šire, kroz kulture, vekove i religije, svakako. Osetiti duh katoličanstva nije samo stvar religije već i estetike, jer je vekovima unazad katoličanstvo sinonim za lepotu, luksuz i sjaj. Katolička crkva je bogata crkva i upravo zato je u mogućnosti da ulaže i vekovima akumulira neverovatne dragocenosti od: umetničkih remek dela, prelepe religijske odeće sa dragim kamenjem i zlatnim vezom, i svakako, neverovatnih katedrala.
Tek kada je ovako sve razloženo, analizirano i izloženo, crno na belo nam je i više nego jasno ono što manje više i znamo, da modna industrija ima dugu i čudnu opsesiju religijom posebno katoličanstvnom. U to ime, red je prečešljati istoriju mode i prisetiti se svih onih trenutaka koji su doveli dovde jer ova Met izložba u izvesnom smislu predstavlja krunu svega onoga što se događalo do sada, budući da svakako nije prvi put da su ove dve teme dovedene u svetu zajednicu. Izložba predstavlja preko 150 komada, i pokazuje na koje sve načine su ove dve tematike kroz decenije unazad bile dovođene u vezu. Neki komadi su pozajmljeni direktno iz Sikstinske kapele, neki su zajam od modnih kuća kao što su Chanel, Balenciaga, John Gallian za Dior i naravno Versace. Tu su dizajneri koji su bili ili jesu katolici kao Elsa Schiaparelli, Riccardo Tisci, Christian Lacroix, Coco Chanel, Jeanne Lanvin ali i oni koji se samo osvrću na crkvu i tradiciju u svojim konceptima i komadima. I iako je Dolce & Gabbana prvi sinonim za to jer je njihova kontinuirana reinterpretacija ovog nasleđa nešto što viđamo sad već nekoliko sezona za redom, sama izložba objedinjuje sve različite oblike i poglede na pitanje vere i religije od iskrene fasciniranosti estetikom do McQueenovog pomalo ciničnog pristupa, a ovo su neki od naših favorita.
