Dešava se mnogo češće nego što se ne dešava. Zapravo, izuzetno je retka sreća i blagoslov da dvoje ljudi koji su jedno drugom najveća ljubav u životu, dočekaju zajedno starost, sa svim onim između – deca, unuci, zajedništvo u dobru i zlu, obilje dragocenih uspomena na pripadnost, poraze i pobede, na sve što su zajedno doživeli, preživeli, prevazišli, osvojili… To je san koji se najčešće ne ostvaruje. Ono što se najčešće događa jeste da upoznamo i proživimo svoju najveću ljubav i nastavimo život bez nje, osnujemo porodicu sa nekim drugim, produžimo svoj život bez osvrtanja – a kad ponekad pogledamo unazad, naša najveće ljubav blista iz daljine i obasjava nam put. Verovatno smo dovde stigli zahvaljujući tome što je ta ljubav ostala tamo gde jeste, a gde bismo sada bili da je ona sa nama, to ne možemo i ne želimo da zamišljamo, jer je bolno. Čak i kad potpuno prebolimo osobu, nikada ne prebolimo osećanja, tako duboka, intezivna, fatalna, kakva posle toga više nikada nismo dosegli.
Ne uspevamo da zadržimo ljubav svog života, niti da je ponovo pronađemo i oživimo je sa nekim drugim, jer svaka je ljubav drugačija. U stvarnom svetu, to što smo “suđeni” jedno drugom, ne pobeđuje sve prepreke. Najveća i najdublja ljubav ne rešava nepomirljive razlike, ne pobeđuje bolest, ne spasava nas od sopstvene gluposti i slabosti. Ponekad moramo da biramo između svoje najveće ljubavi i sebe samih, svojih snova, svoje buduće dece, svog života. Ponekad moramo da pustimo svoju najveću ljubav – da odustanemo od nje.
Ponekad imamo veće i drugačije snove od onih koje realno možemo da ostvarimo sa svojom najvećom ljubavlju i život nas odvede dalje i mi sa žaljenjem moramo da priznamo da ljubav nije bila dovoljna, čak ni najveća. Ali to ne umanjuje značaj naše najveće ljubavi i njeno mesto u našem razvoju, u onome što smo postali i dokle smo stigli. Ponekad naša najveća ljubav uradi za nas baš ono što je potrebno – za godinu dana doživimo više, dublje i snažnije nego što bismo sa nekim drugim i za sto godina. Naučimo više u jednom kratkom periodu svog života, nego što mnogi drugi nauče za ceo život. Najveća ljubav nam dođe onda kada nam je potrebna, da nas opredeli za čitav život, da nas promeni i navede da shvatimo šta je ono što želimo i čemu stremimo i tako uradi za nas sudbinski posao – iako ostanemo bez nje, ona je ugrađena u nas i sve naše dalje životne izbore.
