Negativne misli ne možemo da izbacimo iz svog sistema i da ih uopšte nemamo, one se uvek prikradaju i napadaju nas kad zaboravimo da im zabranimo pristup – kao pravi teroristi. Uoče priliku i zaskoče nas, zauzmu nam mozak na prepad i počnu da razvijaju najgora scenarija, da hrane naše strahove, da zloupotrebljavaju našu brigu i slabost. Protiv terorizma negativnih misli možemo da se borimo svešću, realnošću i fokusiranjem na sadašnji trenutak – ne možemo da ih pobedimo silom, ali mudrošću možemo.
Ima loših životnih perioda, kada preovlađuje briga i neizvesnost, kad nas ščepa anksioznost i teško nam je da vidimo bilo šta pozitivno, ne uspevamo da se opustimo i odahnemo. Stalno smo uznemireni i negativne misli polako preuzimaju našu svakodnevicu, a mi i ne primećujemo. Potrebno nam je da pokrenemo izvor snage i pozitivnosti u sebi i da pružimo otpor negativnom razmišljanju, da se ne predamo i ne dozvolimo sebi da postanemo očajni.
To pre svega znači da treba da ostanemo povezani sa realnošću – ako se nešto negativno događa u našem životu, treba to da prihvatimo i suočimo se sa tim. Ali ne treba da dozvolimo da nam se po glavi stalno vrte uznemirujuće misli i strahovi da će biti još gore. Jer ne znamo šta će biti, budućnost se još nije dogodila, a mi smo sada i ovde. Sada možemo da učinimo sve što možemo da ta budućnost bude bolja, a ako smo praktično već učinili sve što možemo, i dalje možemo još nešto – da kreiramo pozitivnu vibraciju i da stalno zamišljamo kako se stvari odvijaju i razrešavaju na najbolji način.
