Poznata je to priča, a svaka devojka bi mogla da doda detalje i segmente iz sopstvenog iskustva – veza takoreći, još nije ni počela, a mi već razmišljamo o tome da li ćemo promeniti prezime i smišljamo imena za decu. Često poletimo toliko brzo i visoko, da daleko nadletimo cilj i uopšte ne primećujemo koliko smo se – zaletele. A oni prosto mrze kad se cure tako zaleću, jer osećaju da ih to prebrzo i bez njihove volje gura u pravcu u kome bi možda veoma rado išli – ali svojim sopstvenim tempom. Evo nekoliko ponašanja, predstavljanja sebe i forsiranja, od kome momku prosto pada…entuzijazam.
Pričaš kao navijena i ne umeš da se isključiš
Devojke koje previše pričaju, ostavljaju utisak nasrtljive osobe, koja očajnički pokušava da bude zabavna i da svima skrene pažnju. Onaj ko brblja i ne može da se zaustavi, to često čini prosto iz nervoze i nesigurnosti, boji se da će nastati neprijatna tišina i da će onda druga osoba u tu pauzu ubaciti primedbu o tome kako mora nešto da završi, izviniti se i zbrisati. To uopšte nije neopravdan strah, jer druga osoba upravo to i želi i samo čeka kada će brbljivac uhvatiti vazduh ili spustiti glas – ali samo zato što je neprekidna bujica reči zamara, preplavljuje, opterećuje i nervira. Dakle, ako je to tvoj problem i raspričaš se kad imaš tremu, reci to odmah, glasno, upozori sagovornika – sa tom iskrenošću možeš da deluješ simpatično, jer tvoja zbunjenost mu stavlja do znanja da ti se sviđa. Ali onda pokušaj da ućutiš, ili barem da postavljaš pitanja i slušaš odgovore do kraja. Ne boj se tišine, pa ni napetosti, sve se to prevazilazi i postaje normalno i komotno, kad se malo bolje upoznate.
U tvom pogledu on vidi – venčanje u belom
Niste još ni…hmm… konzumirali odnos, zapravo, samo ste popili nekoliko kafa, prošetali nekoliko puta, pričali o koječemu i malo se ljubili i ti si već u totalnom zanosu. Kućica u cveću, pas u svojoj kućici pred kućicom, u kojoj vas dvoje stojite nad krevetićem i divite se svojoj bebici… Osim što je totalno ljigavo, malo je i ludački, ali žene su malo opaljene u tom smislu. Pa, izdaj sebi naređenje “koči” i seti se koliko puta si se ovako zanosila pri samom pogledu na nečije plave oči? Nije istina da ti se javio neki poseban sudbinski osećaj, taj osećaj nam se javlja biološki i instiktivno, čim nam prorade feromoni i ostala hemija, koja ponekad, prosto radi protiv nas. Natera nas da se zaljubimo i postanemo manijaci, koji vide samo sopstvene snove i uopšte im ne pada na pamet da druga osoba ne samo što ne deli naše fantazije, već nas već posmatra sumnjičavo i hvata niski start, spremna da zbriše, ako se uveri da smo zaista ludakinje, koje bi se sutra udale za njih, prekosutra im rodile dete, a nakosutra još jedno…
