I onda kad nastojimo da izbegnemo impulsivno delovanje, kad se sabiramo i pokušavamo da donesemo dobre odluke, često samo reagujemo, izazvani, tačnije, uslovljeni, spoljašnjim faktorima. Evo nekih tipičnih uslovljavajućih momenata, koji su zapravo okidači naših obrazaca i na koje niko nije imun.
Faktor stada
Radimo isto što i svi drugi – nesvesno podležemo potrebi da pripadamo, da budemo deo većine, da ne budemo ostavljeni sami, izloženi, nezaštićeni. Onaj ko je sam, on je plen – tako to piše, negde duboko u našoj DNK i mi odlučujemo da se ne ističemo i ne suprotstavljamo, iz razloga opstanka. Ako uočite da samo sledite utabane puteve, iako njima uopšte ne želite da idete, stanite i zapitajte se čime ste uslovljeni.
Faktor zlatne sredine
To je ono kad gubimo meru vrednosti. Pitamo se da li je neka stvar skupa, ili da li je neki postupak vredan žrtve i rizika i onda relativizujemo stvari, pokušavajući da pronađemo opravdanja za ono što želimo da učinimo. Dakle, ne merimo vrednost (ni izdaleka objektivno), nego tražimo razloge. Pokušajte da svesno donesete lošu odluku, bez ikakvog opravdanja – sama činjenica da svesno birate, već pravi razliku.
Faktor doslednosti
Kako ste postupili prošli put, tako ćete i sada, ne želite da budete nedosledni i da vas neko optuži za licemerje. Pokušavamo da održimo dobru sliku koju imamo o sebi – tako propuštamo da učimo na sopstvenim greškama.
