Koliko daleko i duboko može da dosegne roditeljska krivica? Da li sam stvarno kriva za agoniju kroz koje moje dete prolazi ovih dana, a i ja sa njim? Da li sam ga pametno usmeravala i vaspitavala?
Do juče sam bila strašno besna na već dugogodišnji roditeljski trend u izboru fakulteta dece: samo da bude lako i isplativo. Godinama se svađam sa poznanicima koji odgovaraju, pa čak zabranjuju deci da upišu medicinu, farmaciju, tehnologiju. Imala sam napade besa na rečenice: koja budaletina upisuje građevinu, šta će mu medicina da se satire od učenja deset godina za bednu platu, kada može lagano da završi FON i zarađuje fantastično.
Nije mi bilo normalno da pametno, bistro dete završava privatni fakultet, jer je tako lakše. Izgubili su se svi kriterijumi osim da nam se dete ne namuči. Ali zašto? Zašto da ne uči zahtevno gradivo, pogotovo ako ga zanima? Odakle nam pravo da sudimo? Grize li nas savest što će nam deca raditi poslove koje ne vole? Da li je novac postao sve? Da li znanje više nema nikakvu vrednost?
Šta se desilo sa nama? Naši neobrazovani roditelji su želeli da im naslednici budu lekari, inženjeri, pravnici, a današnji intelektualci masovno guraju decu na menadžment. Da li smo potpuno demoralisani, potpali pod trovački uticaj našeg bolesnog društva i trenda veza, nepismenosti i površnosti u svemu? Jesu li uspeli baš toliko da nas ubiju u pojam?
I zato, godinama uporno zastupam jake fakultete, jer smatram da u učenju i rešavanju zahtevnih, kompleksnih zadataka i gradiva, leži čitav ljudski razvoj, i intelektualni, i socijalni, i psihološki. Doduše, počesto me okruženje čudno pogleda, jer to propagiram ja, koja sam pre dvadeset godina završila Tehnološko-metalurški fakultet, a nemam ni dana radnog staža kao inženjer u struci. Tužno jeste, ali da li mi to loše iskustvo daje pravo da drugima uskratim razvoj?
E, a jutros sve to propitujem, dok sa čvorom u stomaku čekam rezultate prijemnog ispita mog sina na Elektrotehničkom fakultetu. Podržala sam njegovu želju, bila ponosna što ne ide, kao pola njegovih nadarenih drugara, na moderan FON, a sad se pitam jesam li bila u pravu.
