Ljubav je ono što ostane posle zaljubljenosti – svaka budala može biti zaljubljena, ali ne može svako održati ljubav van osećanja, van zanosa, ushićenja, strasti i želje za spajanjem.
Svašta učimo o ljubavi, upijamo iz sveta oko sebe, propuštamo kroz sebe, nastojimo da iskusimo i povežemo, razočaravamo se i bolujemo. Učimo da je ljubav uzvišena, puna milosti, strpljenja i razumevanja, razlikujemo božansku i bezuslovnu ljubav od romantične ljubavi, odrastamo očekujući da će nam život biti pun ljubavi i da ćemo imati „pravu ljubav“, o kojoj smo pojmove pokupili iz filmova. Gledamo oko sebe i ne vidimo tu ljubav koju zamišljamo, ali to nas ne obeshrabruje, verujemo da ćemo mi bolje, da ćemo mi uspeti u onome u čemu drugi greše i promašuju. Ali, mi zapravo ne znamo šta je ljubav.
View this post on Instagram
Obrazac koji ljudi ponavljaju jeste zaljubljivanje i odljubljivanje i izneverena očekivanja. Ljudi se zaljube, osećaju da su jedno drugom dovoljni, da su sjajni zajedno, uzmu se (jer to je sled stvari) i tada, tamo gde se bajke završavaju sa „živeli su zauvek srećno“ počinje realnost. Zaljubljenost prolazi, a svakodnevica je dosadna, naporna, zahtevna, ne podržava uzvišena osećanja i ne hrani se osećanjima.
Verujući da je ljubav u osećanjima, razočaravamo se, jer smo očekivali da ćemo uvek imati snažna osećanja, odnosno, da ćemo uvek biti zaljubljeni. Ne trudimo se da stvorimo odnos, da proširimo svoj koncept ljubavi, nego se osećamo iznevereno. Ljubav nije ono što smo očekivali. I to je samo zato što imamo pogrešna očekivanja. I niko vam ne kaže da će vam se očekivanja isprečiti u odnosu i da se ljubav ne zasniva na osećanjima. A možda vam i govore, ali dok ste zaljubljeni, ne verujete u to. Morate sami iskusiti i shvatiti šta ljubav nije, da biste mogli da naslutite šta možda jeste.
