Ovo je veoma škakljiva tema o kojoj svaka žena može pričati iz svoje perspektive, jer, nažalost, ne postoji ultimativni odgovor. Ne postoji vodič, ne postoji kviz ili instant rešenje kako sebi da odgovoriš na ovo pitanje.
Zavidim ljudima koji bez sumnje znaju da li hoće ili neće dete. Tako, bez nedoumice – hoću, neću. Nikad nisam bila takva, uvek sam morala da preispitujem sve oko sebe, pa i to pitanje rađanja.
Sam pojam trudnoće i biti odgovoran za nečiji život mi se uvek činilo stranim, nešto u čemu ne bih bila dobra, iz straha da ne povredim i istraumiram to nedužno biće.
View this post on Instagram
Dugo nisam morala o tome da razmišljam, jer nisam ni bila u vezama u kojima bih mogla razmišljati o deci i braku. Sada jesam i od moje odluke na određeni način zavisi budućnost veze. I ogroman je pritisak.
Sa jedne strane imamo pritisak društva, da žene treba da rađaju i dečka kome je san da postane otac. Sa druge strane su tu neka moja uverenja i strahovi o nedostatku majčinskog instinkta, sopstveno detinjstvo… Kako doneti odluku koja je moja? Koja nije nastala pod uticajem društva, dečka, roditelja ili bilo koga drugog sem mene.
Kako uroniti u sebe i napraviti samostalnu odluku i da li je to uopšte moguće? Da li smo uvek pod nekim uticajem kada govorimo o deci i braku?
