Naša sagovornica je Milena Stević, profesionalna šminkerka i preduzetnica, koja iza sebe ima dva makeup studija u Beogradu i Akademiju šminkanja u okviru koje drži kurseve i edukacije za sve one koji žele da se usavrše i bave šminkerskom profesijom. Milena je odnedavno i mama, a u nastavku nam je otkrila više o tome kako je majčinstvo uticalo na njen pogled na posao i organizaciju vremena, kao i koje su to najčešće makeup greške koje primećuje, lookovi kojima se uvek vraća i zašto od sebe na početku makeup edukacije ne možemo očekivati perfekcionizam.
Bilo da želite da postanete šminkeri, ili ste jednostavno strastveni ljubitelji šminke ili pak više volite no makeup makeup lookove – od Milene ćete imati šta da naučite, i zato pročitajte intervju i potražite njene korisne i praktične makeup i karijerne savete!
Pre svega - kako si?
Odlično, hvala na pitanju.
Kada je počela tvoja ljubav prema makeupu i kako si “uplovila” u svet profesionalnog šmikanja?
Već krajem osnovne škole sam čvrsto odlučila da želim da upišem Školu za negu lepote u Beogradu, smer scenski masker. Toliko sam bila odlučna i sigurna u svoj izbor da je to bila jedina škola koju sam upisala u listu želja, na kojoj se upisivalo do 15 škola. To je mojim roditeljima bilo veoma stresno, jer plan B nisam imala. Na našu zajedničku sreću – bila sam odličan đak i bez problema sam se upisala, i preselila u Beograd.
U školi sam naučila da se snalazim sa šminkom koja nam je bila dostupna. U nedostatku četkica, ajlajner smo izvlačili kreonom (što je danas nezamislivo), ali je iskustvo neprocenjivo.
Međutim, praksa koju sam završila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu je bila od presudnog značaja za moj dalji profesionalni rad. Dobila sam stalno zaposlenje i pozorište je narednih 9 godina bilo moja druga kuća. Tamo sam dobila svoju prvu malu, drvenu četkicu za ajlajner, koju i dan-danas čuvam za uspomenu. Uživala sam šminkajući glumce, operske pevače, ali najviše od svega balerine. One su mi dozvoljavale da zaista pustim svojoj kreativnosti i mašti na volju i stvaram mala umetnička dela.
Rad u pozorištu, i iskustvo koje sam stekla, dalo mi je samopouzdanje da pokrenem svoju privatnu priču. Tako sam ubrzo nakon početka rada u SNP-u, uporedo krenula da šminkam i klijente u Novom Sadu. Narednih godina sam usklađivala pozorište i privatne klijente.
Kada sam došla do stadijuma da ne postižem da primim i našminkam sve klijente koji mi se javljaju, shvatila sam da je vreme da napustim pozorište. Svu svoju energiju sam usmerila u razvijanje svog privatnog biznisa i otvaranje svog prvog makeup studija u Beogradu. To je bila najbolja odluka.
Moj put nije bio lak. Bilo je tu mnogo odricanja, mnogo sati provedenih u putu, ali i mnogo zadovoljnih klijenata, od kojih su mnogi i dan-danas uz mene.
Danas imam dva makeup studija u Beogradu u kojima šminkam i održavam edukacije, sjajan tim ljudi sa kojima radim, i mnogo planova za razvoj u budućnosti.
U čemu pronalaziš inspiraciju za kreiranje makeup lookova svojih klijenata?
Inspiraciju pronalazim u svojim klijentima. Čar mog posla je u prepoznavanju lepote, različitosti i senzibiliteta osobe koja sedi u mojoj šminkerskoj stolici. Šminku uvek prilagođavam tome, ali i prilici za koju se šminkamo. Klijenti moj stil rada nazivaju svežim i blistavim. Moj cilj je da oni izađu iz mog studija zadovoljni, samouvereni i da se osećaju dobro u svojoj koži. Dakle, isticanje njihove posebnosti, a ne promena ličnog opisa.
Da li ti je lakše da šminkaš sebe ili druge?
Zaista uživam kada šminkam druge. Volim kada novi klijent sedne u moju stolicu, a ja krenem u proces analize njegovog lica. Analiziram oblik, boju tena, oblik oka, obrva, usne, nos. Već prilikom prvog pogleda znam šta je to što želim da istaknem. Volim taj objektivni ugao gledanja, koji mi pomaže da izvučem maksimum iz lepote svojih klijenata. Sa te strane mi je i lakše da šminkam druge. Jer, i pored svih tehnika koje koristim i držim u malom prstu, sebe nekako uvek šminkam slično za sve prilike, i nemam takvu inspiraciju.
Nedavno si postala majka. Kako je majčinstvo uticalo na tvoj svakodnevni život, organizaciju vremena i karijeru?
Uloga majke mi je definitivno pomogla da budem veštija u organizaciji vremena i postavljanju prioriteta, kako u životu, tako i u poslu. Pauza koju sam imala početkom ove godine je najduža za ovih 15 godina posla. Za to vreme, naučila sam da svoje “slobodno” vreme provodim kvalitetnije, sa ljudima koji mi znače. Takođe sam imala dovoljno prostora da napravim veliku reviziju i organizaciju posla, kako bih ga prilagodila sebi i bebi. Fokusirala sam se na stvari u kojima zaista uživam. Pored šminkanja klijenata, ono u čemu istinski uživam jeste deljenje znanja, edukacija i pružanje podrške novim budućim šminkerima. Mnogo se radujem, jer u septembru krećem u novu sezonu edukacije, i otvaram vrata svoje Makeup Akademije svima koji žele da postanu uspešni šminkeri.
Šta te je inspirisalo na pokretanje Akademije?
Kurseve i edukacije držim već dugi niz godina. Preko 500 polaznica prošlo je moj kurs profesionalnog šminkanja, a pojedine od njih su danas moje koleginice u studiju, i uspešno se bave ovim poslom.
Akademija šminkanja je nastala iz želje da koncept edukacije koju radim podignem na sledeći nivo. Koncept Akademije šminkanja je sve ono što je meni bilo potrebno na početku, kad sam upisala Školu za negu lepote, misleći da ću iz nje izaći spremna za posao šminkera, a nisam.
Reci nam više o svojoj Makeup Akademiji, kakva znanja mogu steći njeni polaznici?
Slobodno mogu da kažem da je Akademija šminkanja potpuno novi koncept edukacije ovog tipa. U pitanju je sistemski postavljena obuka, koju sa razumevanjem mogu da prate i oni sa vrlo malo, ali i oni bez ikakvog predznanja o svetu šminke.
Fokusiramo se na sve veštine koje, pored tehnike, svaki šminker treba da poseduje kako bi bio uspešan u svom poslu. Pored praktičnog rada, akcenat stavljam na samu komunikaciju sa klijentom i građenje odnosa šminker-klijent. Polaznici će naučiti kako da dođu do prvih klijenata, kako da naplate svoj rad i organizuju svoje vreme.
Što se tehnika šminkanja tiče, detaljan spisak svih tehnika koje radimo na Akademiji dostupan je na mom veb-sajtu. Uz učenje tehnika, upoznavaćemo se sa proizvodima, i njihovim različitim teksturama i šta je to što odgovara određenim tipovima kože.
U mom radu sa klijentima šablonsko šminkanje nikada nije bila opcija, i cilj mi je da to naučim i svoje polaznike.
Veštih šminkera je mnogo, ali kultura ponašanja u ovom poslu je nešto što će sutra moje buduće šminkere dodatno izdvajati kao profesionalce.
Da li dobrog šminkera odlikuju praksa ili talenat - ili su oba podjednako važna?
Talenat je dobra polazna tačka, vetar u leđa i dobar signal da bi šminkerska profesija mogla da bude dobar izbor. Ali, talenat nije dovoljan da bi neko bio uspešan. Rad, vežba, napredovanje i usvajanje novih tehnika – u kontinuitetu – ono je što pravi razliku.
Koji je prvi savet koji daješ onima koji se prijave da pohađaju tvoju akademiju?
Zaboravi na perfekcionizam (bar na početku obuke). Da se opet vratimo na ajlajner. Početnici često žele da već na prvom času ajlajner izvlače precizno kao ja. Poenta časa je da prođemo čitav proces šminkanja, a ne da se izgubi celokupno vreme na izvlačenje jedne linije. Uvek je bolja opcija da na času provežbaju više puta. U toku vežbe razvijamo osećaj za četkicu, za pritisak četkice na kapak, za kožu po kojoj crtamo… Ima vremena za perfekcionizam, on dolazi vežbom, vremenom i ponavljanjem. Ne treba da budu strogi prema sebi od starta.
Da li bi za sebe rekla da si strog predavač? Na koji način svoje znanje prenosiš drugima?
Na našim obukama nisam profesor za katedrom, koji pred punim amfiteatrom predaje teoriju i zahteva disciplinu. Naše grupe su male, kako bih svima podjednako mogla da se posvetim. Na obukama uvek dajem svoj maksimum i isto to očekujem i od polaznika. Volja i trud su najbitnije, kad to imamo, sve je moguće.
Svaki čas počinjemo demonstracijom tehnike koju prezentujem na modelu, a onda odgovorim na sva pitanja, i pružim polaznicama potrebno mentorstvo kako bi i one što lakše, i sa potpunim razumevanjem usvojile novu tehniku i odmah je primenile na svom modelu tokom ostatka časa.
Kada sam počinjala, nisam imala mentora, nekoga sa kim bih mogla da se posvetujem, i sve sam učila iz svojih početničkih grešaka. A bilo ih je mnogo.
I dan-danas se sećam šta je to što me je kočilo i predstavljalo problem u radu, i u komunikaciji sa klijentima. Danas svojim učenicima želim da pomognem da uz moju pomoć preskoče prepreke koje sam prelazila sama.
Da odgovorim na pitanje – rekla bih da nisam, ali bolje da o tome sude moji polaznici. (smeh)
Koje su najčešće makeup greške koje primećuješ na drugima?
Slepo praćenje makeup trendova. Definitivno. Da me ne shvatite pogrešno, normalno je da tokom godina tehnika sminkanja evoluira i da se javljaju novi trendovi, ali poenta je da se nađe način da to bude prilagođeno tipu kože, obliku lica, prilici za koju se šminkamo, itd.
Druga greška koju često viđam je prejaka, preteška šminka za dnevne prilike, odlazak na fakultet ili školu.
Izdvojila bih i korišćenje neadekvatnih makeup proizvoda spram tipa kože.
Koji je tvoj trik za postizanje savršenog no makeup makeup looka?
Prvo nega i hidratacija, pa dekoracija. Nema tog makeup proizvoda koji može da zamaskira lošu i/ili neodgovarajuću negu. Tajna svakog dobrog no makeup makeup looka je negovana koža. Dobra nega ne znači uvek mnogo novca, već odgovarajuće proizvode koji su namenjeni našem tipu kože.
Ako bi trebalo da izdvojiš makeup trend koji smatraš da nikada neće izaći iz mode – koji bi to trend bio?
Crveni karmin i ajlajner – bez dileme. U toku ovih 15 godina, koliko sam u poslu, menjale su se tehnike nanošenja, nijanse i teksture, ali ova kombinacija će uvek biti u trendu.
Fotografije: wannabemedia.rs
Pitanja: Jovana Pantić
