Na dodeli nagrade Oskar 2023. godine, koja će biti održana 12. marta, rediteljke nisu dobile svoj prostor. Nakon dve dodele Oskara na kojima su u foksu bile Chloé Zhao sa filmom Nomadland i Jane Campion sa filmom The Power of the Dog, sada je u kategoriji za najboljeg reditelja nominovano šest muškaraca.
Nominovani su: Daniel Kwan i Daniel Scheinert za film Everything Everywhere All at Once, Todd Field za Tár, Martin McDonagh za The Banshees of Inisherin, Ruben Östlund za Triangle of Sadness i Steven Spielberg za The Fabelmans. Iako se žene ne nalaze na ovom spisku, to ne znači da nije bilo filmova na kojima su radile. Američka filmska akademija je ove rediteljke propustila da uključi u listu nominovanih u kategoriji Najbolja režija, ali to ne znači da njihovi filmovi nisu vredni vaše pažnje. Pojedina od ovih ostvarenja su ipak pobrala nominacije u drugim kategorijama.
Women Talking
Film u režiji Sarahe Polley prikazuje žene u menonitskoj koloniji pred kojima je teška odluka – moraju da odluče da li će iza sebe ostaviti muškarce koji su kontrolisali njihove živote. Interesantno je da je ovo jedini film ženskog autora koji se našao u užem izboru za deset najboljih filmova. Ostvarenje je, takođe, dobilo nominaciju za najbolji adaptirani scenario, pa je zaprepašćujuće što autorkina izuzetna režija nije nagrađena. Sa neverovatnom preciznošću, Sarah je utkala neočekivane trenutke radosti i humora u ovu mučnu priču, što je dovelo do toga da uloge Claire Foy i Jessie Buckley dođu do izražaja. Ipak, ni ovo očigledno nije bilo dovoljno da se dve glumice nađu u trci za najbolju sporednu glumicu.
Aftersun
Filmski debi Charlotte Wells prati priču mladog oca (Paul Mescal) i njegove ćerke (Frankie Corio) u toku odmora u Turskoj. Izuzetno nežan i intiman film doneo je nominaciju Paulu Mescalu za najboljeg glumca. Ipak, imajući u vidu status filma, bilo da su u pitanju kritike ili zarada u bioskopima, lako je mogao da bude nominovan za najbolju režiju ili film. Vredan je gledanja zbog očaravajućeg i srceparajućeg prikaza roditeljske ljubavi i nezamislivog gubitka.
The Woman King
Ostvarenje koje je potpuno ignorisano u trenutku odluke o naslovima koji će biti nominovani za najprestižniju filmsku nagradu. Priču Gine Prince-Bythewood opisuju kao priču od koje zastaje dah. Radnja je smeštena u zapadnoafričkom kraljevstvu Dahomey iz 19. veka, gde se generalka ženske vojne jedinice sprema za rat. Takođe, ne možemo a da ne spomenemo izostavljanje Viole Davis iz nominacije za najbolju glumicu. Zbog ove uloge je njena gluma hvaljena na sva usta. Ništa manje ne boli i činjenica da je osetno što se film nije našao na listama nominovanih u kategorijama za najbolji film i najbolju režiju, već je prednost data muškim kolegama.
Pročitajte i: FEST 2023: Ovo su filmovi koje ne smete da propustite
Till
Chinonye Chukwu se ne krije iza stidljive fasade i ne beži od tema koje su u prvi mah teške. Nakon što je postala prva tamnoputa žena koja je osvojila nagradu žirija na Sandens filmskom festivalu za film Clemency, vratila se sa još jednim remek-delom. Chukwu nam je dostavila uzbudljivu istinitu priču o Mamie Till, koja je postala glavno lice borbe za građanska prava nakon brutalnog ubistva njenog četrnaestogodišnjeg sina Emmetta, pedesetih godina u Misisipiju. I ovde se dogodio veliki propust u nominacijama. Danielle Deadwyler nije nominovana za najbolju glumicu, a ni film nije dobio bilo kakvo prepoznavanje od Akademije. Rediteljka se potrudila da na platno prenese Emmettov život pre napada kako ga publika ne bi doživela kao nacionalni simbol, već kao pravu osobu.
She Said
Predstavljajući knjigu Jodi Kantor i Megan Twohey koja govori o skandalima Harveyja Weinsteina, kao i mukotrpnom izveštavanju, Maria Schrader na velikom ekranu izbegava gungulu kakva se viđa u redakcijama. Suprotno tome, bira gotovo tih, odmeren pristup, vremenom polako podižući napetost. Vidimo Carey Mulligan i Zoe Kazan kako posvećeno prikupljaju informacije, delove važnih dokumenata koji vire iz torbi; lica Weinsteinovih bivših kolega dok se prisećaju njegovih zločina. Film je izuzetno efikasan i rezultira konačnim proizvodom koji je pedantan i emocionalno uzbudljiv. Čudo je, dakle, da su iz Akademije to potpuno ignorisali.
Saint Omer
Prijava Francuske za Oskara za najbolji međunarodni film zaista je zapanjujuća iako je Akademija i u toj kategoriji odabrala pet filmova koje su režirali muškarci. Radi se o napetoj i iscrpljujućoj ekranizaciji istinite priče, ali pripovedane kroz fikciju. Priča je usredsređena na senegalsku studentkinju filozofije (Guslagie Malanda) koja je optužena da je ostavila svoju ćerku na plaži u Francuskoj kako bi je odnela plima. Pomno je posmatra romanopisac (Kayije Kagame), čiji se sopstveni život raspliće dok ona uranja u dubine slučaja. Rediteljka Alice Diop postala je opsednuta pravim suđenjem, ali je uspela da nam prenese kompleksnost svog prvog narativnog filma. Svakako je bila dostojna nominacije za najboljeg reditelja.
Nadamo se da će se situacija na dodeli nagrade Oskar popraviti i da će rediteljke i njihovi filmovi biti prepoznati, a ne izostavljani sa spiska nominacija.
Pročitajte i: SAG dodela nagrada: Ovo je lista dobitnika, a oboren je i rekord
Naslovna fotografija: instagram.com/shesaidfilm
Marija Gavrilović
