Arhitekta Ksenija Đorđević važi za jednu od najpriznatijih dizajnerki enterijera u regionu, o čemu svedoče njeni radovi. Ksenija je radila na velikim i važnim društveno-umetničkim projektima, kao što je obnova enterijera Hotela Moskva, ali i rekonstrukcija mnogih istorijski važnih zdanja i zaštićenih spomenika kulture.
Sa Ksenijom smo porazgovarali o njenom putu od freelance dizajnerke do vlasnice studija KDA, čiji portfolio danas broji više od 200 realizovanih projekata, kao i o tome zašto ne veruje u trendove, šta za nju predstavlja timeless dizajn, koji joj je omiljeni materijal za rad, kao i zbog čega je njena primarna inspiracija upravo kombinacija boja i tekstura iz prirode.
Vaša karijera obuhvata različite vrste poduhvata, od hotela do stambenih objekata. Da li imate omiljeni tip projekta na kojem najviše uživate da radite i zašto?
Svaki projekat je istraživanje za sebe. Mislim da nije moguće doći do dobrog dizajna ukoliko nije čvrsto vezan za kontekst u kome nastaje. Kada je projekat konceptualno dobro postavljen (bez obzira na tipologiju, proces projektovanja, izvođenja i opremanja), daće vam mnogo povratne satisfakcije.
Ukoliko bih morala da izdvojim jedan tip objekata na kojima zaista volim da radim – to bi bili hoteli. U okviru jednog projekta hotela postoji mnogo manjih, potpuno različitih projekata; od ulaza, recepcije, bara, restorana, konferencijskih sala, spa centra, do soba i apartmana. Svi ovi prostori imaju različite principe organizacije funkcija, odabira boja, materijala i načina na koji želite da ih osvetlite.
Ono o čemu posebno morate da vodite računa je to da relativno veliki broj različitih ljudi treba da se identifikuje sa prostorom koji ste stvorili. To apsolutno ne znači da prostor treba da bude generičan. Naprotiv, ključno je da stvorite jak vizuelni identitet, wow efekat i vrednosti u koje verujete i koje jasno komuniciraju sa ljudima koji će taj prostor koristiti. To nije lako ni jednostavno, ali je proces veoma uzbudljiv.
Vaša pozadina u baletu i umetnosti je fascinantna. Kako se ta umetnička inspiracija odražava u vašem pristupu dizajnu enterijera?
Kad uđem u prostor na kom treba da radim, zatvorim oči i zamislim šta u tom prostoru treba da se desi. To je više koreografski posao. Moja pozadina u baletu i performansu mi je pomogla da to shvatim. Arhitektura je događaj. Dizajn je događaj. U tom smislu, kada krenete da radite na projektu, ne treba sebi da postavite pitanje: kako taj prostor treba da izgleda?, već: šta u tom prostoru treba da se desi? Ukoliko ostanete samo na nivou pojavnosti, biće vam teško da donesete suštinski bitne odluke.
Radili ste na mnogim rekonstrukcijama istorijskih zgrada. Na koji način se nosite sa izazovima koji dolaze s radom na takvim projektima?
Ključno je da naučite da donosite odluke i stanete iza istih. Kada krenete da “skidate slojeve vremena”, nikada ne znate na šta ćete naići. To je veoma uzbudljiv element rekonstrukcija. Sa druge strane, rad na zastićenim spomenicima kulture je veliki izazov i još veća odgovornost. Kada sam radila na enterijeru Hotela Moskva, suočila sam se sa kompleksnim teorijskim pitanjem: šta je autentično? Moskva je sagrađena u stilu ruske secesije 1906. godine, a zatim je krajem Drugog svetskog rata rekonstruisana. Mnogo elemenata koje vidite danas u javnim prostorima ovog hotela su iz tog perioda. Ponovo je renovirana sedamdesetih godina, a svaka od ovih epoha je dokaz o nekom kulturno-političkom trenutku u istoriji ovog naroda.
Godine 2009, kao dizajner enterijera dolazim da radim na tom projektu i moram da odlučim šta treba da zadržim i šta treba da nestane. To je veoma kompleksan zadatak. U tom trenutku pred vama su tri strategije od kojih je jedna loša, jedna gora i jedna dobra. Možete da sačuvate fasadu, istražite kako je taj enterijer izgledao kada je zgrada sazidana i zatim napravite tehnološki unapređenu kopiju svega toga. Stvaranje ovog simulakruma i istorijske scenografije nije preterano dobar pristup.
Druga, znatno gora strategija je da sačuvate fasadu i zatim u enterijeru napravite nešto što je vrlo savremeno, ali što nema nikakve veze sa zgradom i ni na koji način ne poštuje kontekst.
Treća, meni bliska strategija je da sačuvate fasadu i određen okvir koji govori o referentnoj stilskoj karakteristici objekta (podove, zidnu plastiku, plafone, ograde) i zatim napravite kontrast tako što unesete pažljivo odabrane savremene komade koji dobro komuniciraju sa kontekstom. To je veoma fina enterijerska hirurgija i daje veoma dobre rezultate. Na ovaj način poštujete kontekst i gradite jak vizuelni identitet na kontrastu između starog i novog.
Kako birate materijale i teksture za svoje vidove dizajna? Imate li omiljeni materijal s kojim volite da radite?
Poznavanje materijala i tehnika izvođenja je ključno za naš posao, u suprotnom ćete ostati u veoma skučenom prostoru za delovanje. Naravno, to podrazumeva konstantno učenje i unapređivanje znanja. Tržište materijala se razvija neverovatnm brzinom. Ipak, moj omiljeni materijal je kamen. Uvek sam iznova fascinirana kombinacijom boja i tesktura koje priroda uspeva da stvori. Veoma zanimljivi i smeli patterni su moj dizajnerski potpis kada su obrade površina u pitanju. Sa druge strane, stolovi, konzole, postamenti i svi elementi enterijera od kamena zaista izgledaju kao skulpture u prostoru, a ja taj efekat i tu solidnost veoma volim.
Koji stil uređivanja enterijera i paletu boja biste predložili za jesen?
Istu onu koja će vam se dopasti i dobro funkionisati i na proleće. Ne verujem u apsolutni diktat sezonskog dekorisanja prostora, u boje koje, na primer, diktira jesen. Nemojte da me shvatite pogrešno, jedva čekam da unesem prirodnu jelku u The Apartment by KDA na
Andrićevom vencu, upalim kamin i sveće i bacim kašmirsko ćebe preko sofe. Dakle, pravo iza letnjeg idemo u zimski look i to je sasvim u redu.
Uz pomoć kojih principa je moguće istovremeno postići i praktičnost i željenu estetiku u prostoru?
Kvalitetni prostori uvek moraju da poseduju obe kategorije. Nikada ne treba da se desi da jedna isključuje drugu. Istražite šta su pravila organizacije pojedinačnih prostora, kako se projektuje kuhinja, kupatilo, soba, koji su to materijali – to je obavezno. Onda zatvorite oči, zamislite da prolazite kroz taj prostor i malo “kadrirajte”. Pokušajte da u okviru svake funkcionalne celine nađete pukotinu, fokalno mesto, tačku gde možete da napravite eksces i postavite neku skulpturu, interesantnu lampu, nešto što pravi distorziju, kontrast. Samo takve intervencije daju zanimljive prostore.
Koji su trenutni trendovi u uređenju enterijera i kako se mogu integrisati u različite prostore?
Nisam baš adekvatna osoba za diskusiju o trendovima. Verujem da prostor mora da ima bezvremenu vrednost. To je pitanje održivosti i etike. Treba da projektujemo i stvaramo prostore koje ćemo želeti da sačuvamo. S tim u vezi mi pitanja trenda nisu u fokusu. Ako treba da izvojim jedan, to je svakako mid-century modern. Ikone dizajna stvorene u tom periodu su zaista zaslužile taj status. Stolica ili lampa dizajnirana pedesetih godina prošlog veka, aktuelna je i chic i danas, a biće sasvim sigurno i u narednih 70 godina. U prevodu, trend je biti timeless.
Kako optimizovati prostor u manjim stanovima ili kućama kako bi se iskoristio svaki kvadratni metar?
Zadatak arhitekte i dizajnera enterijera je da istraži navike i potrebe budućih korisnika prostora, postavi ključna pitanja i da ponudi odgovore kroz dizajn. To je suština našeg posla. Treba razmišljati o aktivnostima i kretanju, a zatim ih uokviriti prostorom. Da li ova porodica voli da kuva i koliko im treba prostora za to? Da li je potrebno imati i ostrvo i trpezarijski sto za formalne večere? Šta se od toga zaista koristi? Da li iko više gleda TV i da li taj uređaj treba da bude fokalna tačka dnevnog boravka? Ukoliko nemate dizajnera ili konsultanta za enterijer, postavite sebi ova pitanja – i tek kada nađete odgovore, krenite u relizaciju. Bitno je da skrojite prostor prema sebi, svom karakteru ili identitetu svoje porodice.
Da li imate neke savete za odabir boja, materijala i dekoracija kako bi se postigla harmonija u prostoru?
Jasni i pročišćeni prostori znače slobodu kretanja. Uvek je dobar princip stvoriti minimalistički okvir od visokokvalitetih materijala i zatim dodati specifičan vizuelni identitiet uvođenjem detalja koji imaju karakter. Nema potrebe da unosite više od dve boje kamena ili keramike u prostor. Odredite jednu svetliju boju drveta za površine i drugu tamniju za pojedinačne komade nameštaja. Nemojte da divljate sa tapetama i bojama na zidovima. Ako želite da uvedete boje i akcente, uradite to na nivou pojedinačnih komada nameštaja, zavesa, tepiha i jastuka – to je sasvim dovoljno. Imajte u vidu da je za harmoniju u prostoru u najvećem broju slučajeva zadužen pravilan odabir svetiljki. Možete da napravite savršen enterijer, ali ukoliko nije dobro osvetljen – sve pada u vodu. Balans između funkcionalnog, ambijentalnog i dekorativnog svetla u prostoru je suštinski bitan.
Imajući u vidu da ste minimalista, šta mislite da je glavna prednost ovog pravca i zašto je pravi izbor za uređenja prostora?
Sloboda. Treba da imate belo platno na kome možete da radite. Verujem da prostori, bez obzira da li se radi o privatnim ili javnim, treba da imaju svoj život i da proces dizajniranja nikada ne treba da se završi. Ukoliko ste postavili dobru bazu, promene koje će se dešavati tokom vremena će biti kvalitetne zato što će uvek referisati na tu dobru početnu ideju.
Veoma volim da posmatram kako se prostori koje sam dizajnirala pre 5, 6 ili 10 godina menjaju u interakciji sa novim korisnicima. Dobar primer je restoran Slon u Ljubljani koji je otvoren pre tačno 8 godina. U tom prostoru se sada nalazi Bistro Ane Ros, koja je pre nekoliko meseci dobila treću Mišelinovu zvezdicu. Ona ništa nije promenila, pošto joj se enterijer dospada i vrlo dobro koresponira sa njenom kuhinjom, ali je sklonila do poda bele stolnjake i dodala svoj touch i detalje koji su se savršeno ukopili u postojeći kontekst. Nedavno smo uživale u ručku i našem zajednički dizajniranom novom prostoru.
Kakvi su vam planovi za budućnost i da li imate određene projekte ili ciljeve koji vas posebno inspirišu?
Put od freelance dizajnera do studija KDA (Ksenija Đorđević Architects), čiji portfolio danas broji više od 200 realizovanih projekata različitih tipologija bio je veoma uzbudljiv. Ako je verovati kolegama dizajnerima i Archilovers platformi, trenutno se nalazimo na samom vrhu, tačnije, u prvih 50 najznačajnijih praksi na svetskom nivou. Nedavno smo dobili i prestižnu German Design Award nagradu za najbolji enterijer poslovnog prostora za projekat Green Heart na Novom Beogradu.
Dizajn enterijera je naš core business i nastavićemo da ga razvijamo. Pre godinu dana smo pokrenuli The Apartment by KDA, prvi shoppable stan u regionu. Reč je o veoma specifičnom konceptu opremanja enterijera i prodaje. Stan na Andrićevom vencu je osmišljen kao stan u kome neko živi, gde naši klijenti svakog radnog dana mogu da dođu, inspirišu se i nabave sve elemente enterijera od rasvete, nameštaja, kuhinje, kupatila, do ručno rađenih tepiha, posteljina, vaza do pazljivo odabranih umetničkih dela. Kao neka upscale Ikea.
Posle godinu dana od otvaranja prvog prostora, shvatili smo da postoji potreba da otvorimo još jedan shoppable stan na Novom Beogradu u okviru West 65 Malla. Za razliku od French chic Andrićevog venca, The Apartment by KDA West 65 je izrazito minilalistički i u tom smislu, dobro korespondira sa kontekstom Novog Beograda. Naši klijenti su slično polarizovani. Nekolicina veoma voli eklektične French chic mid-century prostore, dok se veliki deo bolje oseća u pročišćenim minimalističkim enterijerima.
Ovaj koncept zaista funkcioniše zato što naši klijenti mogu da kupe sve što ima je potrebno za opremanje enterijera – na jednom mestu, a da pritom budu sigurni da će ti elementi funkcionisati u realnom prostoru i da su potpuno u skladu sa KDA estetikom koja im se dopada i u čije vrednosti veruju.
Pored pojektovanja i opremanja enterijera, postoji još jedna teritorija koju bih volela da osvojim u narednom periodu i ovom prilikom obećavam da ću vam javiti čim krenem u realizaciju.
Kroz arhitekturu oblikujete svet oko sebe, da li imate životni moto koji bi mogao da bude podsticaj za snove i projekte onih koji žele da se nađu u vašim cipelama?
Budi autentična/an. Rad arhitekte ili dizajnera je, u suštini, rad na samom sebi. Tu ne mislim na life coacheve i slično. Rad na sebi znači rad na vlastitoj koncepciji – da saznaš kako gledaš na stvari, da imaš stav i plaformu sa koje govoriš kao ličnost i kao profesionalac. Moraš da budes autentičan. Ako nisi, to će se odmah videti u tvojim projektima. Copy-paste sa Pinteresta te neće dovesti do neke dobre pozicije, niti će ti pomoći da tamo ostaneš. Prvo ćeš biti frustriran, a posle će ti postati dosadno. Stvaranje. Od ideje nastane skica, od skice projekat, od projekta prostor. Ni od čega – nešto. To je drive, adrenalin, hype, sreća.
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Milica Nešić
