Samousavršavanje i produktivnost su u savremenom svetu postali kulturna zamka. Opsesija individualnim učinkom uopšte ne doprinosi blagostanju, već sagorevanju. A terminologija nas lukavo vuče podvodnim strujama. Bolja verzija sebe označava rad na sebi i ličnu moć transformacije i implicira uravnoteženost. Ali najbolja verzija sebe nosi skrivene poruke i uopšte, može maskirati unutrašnje konflikte i toksična uverenja.
Jer bolja verzija sebe postajete svakog dana. A šta ako nikada na postanete najbolja verzija sebe – onako kako zamišljate? Da li ste se uzalud bavili samousavršavanjem, ili ste samo promašili temu? Možda je trebalo da radite na prihvatanju sebe i svojih nesavršenosti umesto da se beskonačno bavite popravkama. Da li ste krenuli u obimne unutrašnje radove i restauraciju od uverenja da nešto nije u redu sa vama, ili sa mesta težnje da probudite svoje potencijale, kanališete svoje talente i upotrebite sva blaga kojima ste već obdareni za sopstveno blagostanje i prosperitet?
The Vault Stock
Zamka samousavršavanja – kako smo upali u ovu spiralu?
Rad na sebi je kulturni imperativ koji servira knjige o samopomoći, onlajn kurseve, TikTok motivatore i razne druge „učitelje pameti“. Sa svih strana nas svakodnevno pozivaju da optimizujemo svoje živote. Da budemo produktivniji, atraktivniji, pametniji, otporniji. Obećanje da možemo da se transformišemo, da možemo da postignemo više, da popravimo sve što nam se ne sviđa kod nas samih i da postanemo najbolje verzije sebe je primamljivo. A mami nas čežnjom da najzad zaslužuiemo priznanja, ljubav, obožavanje, izobilje.
Što znači da ne verujemo da to zaslužujemo takvi kakvi jesmo.
Neko moramo da se popravimo, da slušamo, učimo, poštujemo autoritete i ispunjavamo očekivanja.
Istorija koncepta: (Naj)bolja verzija sebe nije izmišljena juče
Ništa što je u ovom trenutku trend, nije smišljeno juče. Trendovi nastaju na davno postavljenim temeljima, niču na davno posejanim idejama, koje su odjednom prošire poput korova i daju iznenađujuće bogatu žetvu.
Koreni u 19. veku
Ideja o samousavršavanju je nikla još u 19. veku, kada je Samuel Smiles objavio „Self-Help“, bestseler posvećen pričama o ljudima koji su se, kroz disciplinu i trud, izdigli iz siromaštva.
Stoička filozofija kao temelj
Ako se osvrnemo još unazad, nailazimo na razdoblje sejanja semena i razmišljanja stoičkih filozofa poput Marka Aurelija, čije su ideje i razmišljanja često prepakovana u moderne priručnike o samopomoći. Osnovna poruka je sve vreme ista. Odgovornost za promene leži na pojedincu, a uspeh zavisi od sposobnosti da upravlja sobom.
@anhthy030 hustle culture lied to you. rest is productive. #selfcare #romanticizinglife #healing #mentalhealth #fyp ♬ suara asli – LilDadong – Lildadong
Nevidljivi pritisak na žene – hustle kultura i mentalno zdravlje
Ovaj kulturni model, međutim, ima dubok uticaj na društvo i pojedince, posebno na žene. Narativ o samousavršavanju teži da teret sistemskih problema prebaci na pojedince. Balansiranje posla i porodice je nešto što morate sami da postignete, suočavanje sa diskriminacijom ili nedostatkom institucionalne podrške je nešto sa čime sami izlazite na kraj. Pritisak da budu idealne majke, besprekorne na poslu, posvećene partnerke, atraktivne i spremne, postaje tihi oblik ugnjetavanja žena.
Anksioznost, neadekvatnost i burnout
Nije iznenađujuće što kultura produktivnosti i lične optimizacije često ide ruku pod ruku sa osećanjima anksioznosti, neadekvatnosti i izolacije. Mit o stalnoj produktivnosti takođe ima još jedan sveprisutan efekat. Tera nas da zaboravimo vrednost vremena i naših odnosa sa drugima. Kada se svaki trenutak vidi kao prilika za poboljšanje, život gubi prostor za sporost, odmor i međusobnu brigu.
Samopomoć vs. zajednica – Šta gubimo u potrazi za najboljom verzijom?
Mnogi oblici samopomoći fokusirani su na individualni učinak, zanemarujući važnost zajednice. Samopomoć često znači odustajanje od podrške drugih i mogućnosti izgradnje značajnih društvenih veza, što doprinosi sveprisutnom osećaju usamljenosti i otuđenja.
View this post on Instagram
Bolja verzija sebe i lični rast – kako izaći iz zamke?
Dovođenje u pitanje mita o samousavršavanju ne znači odbacivanje ličnog rasta. To znači redefinisanje predstave o zadovoljstvu sobom i svojim životom. Vrednovanje vremena kao dragocenog resursa, promovisanje kolektivnog blagostanja i izgradnja stvarnih sistema podrške, umesto da se svako suočava sa životnim izazovima. To znači prepoznavanje da mnoge teškoće sa kojima se susrećemo ne proizilaze iz ličnih neuspeha, već iz društvenih nejednakosti, nepravednih ekonomskih struktura ili odsustva politike podrške.
Pitanja za samorefleksiju
Pre nego što krenete u novi “projekat samousavršavanja”, zapitajte se:
- Da li radim na sebi iz ljubavi prema sebi ili iz osećaja da nisam dovoljno dobar/a?
- Da li moje ciljeve postavljam ja ili ih preuzimam od društvenih očekivanja?
- Šta bih izgubio/la ako bih prestao/la da se usavršavam – i da li je to nešto što zaista želim?
- Koliko vremena provodim sa ljudima koje volim, a koliko na “radu na sebi”?
- Da li me moj lični rast čini srećnijim ili anksioznijim?
Dovoljni ste takvi kakvi ste
Krenite od toga da ste dovoljno dobri, dostojni i vredni takvi kakvi ste, da biste na pravi način radili na sebi: Dovoljni ste takvi kakvi ste, ali je u redu ako nastojite da se poboljšate – iz mesta ljubavi, ne straha.
Bolja verzija sebe nije destinacija, već svakodnevni izbor da budete autentični, da brinete o sebi bez krivice i da gradite život koji ima smisla za vas – ne za algoritme društvenih mreža ili kulturne imperative.
Prestanite da jurite najbolju verziju sebe. Umesto toga, budite bolja verzija sebe svakog dana – polako, sa saosećanjem i razumevanjem da je nesavršenost deo onoga što vas čini ljudskim.
Naslovna fotografija: The Vault Stock
Brankica Milošević
