Dok se mnogi raduju hladnijim danima i toplijim odevnim kombinacijama,  naš digestivni sistem često odbija saradnju. Jesen je, verovali ili ne, jedno od godišnjih doba kada ljudi najčešće prijavljuju nadimanje, osećaj težine i gasove. Iako ovo deluje neobično, jesenje nadimanje je česta pojava, na koju utiču brojni faktori.

Kada temperature padnu, metabolizam se prirodno usporava – telo troši manje energije za rashlađivanje, a više je fokusirano na održavanje toplote. To znači sporiju probavu, sporije kretanje creva i samim tim veću verovatnoću da se hrana duže zadržava u organizmu. A kada se hrana sporije vari, duže se fermentiše – što stvara gasove i nadutost.

Tu je i promena načina ishrane. U jesen spontano posežemo za kaloričnijim obrocima, više testenine, hleba, krompira, mesnih prerađevina i jedemo manje voća i povrća. Dodajte tome sezonske poslastice i topliju, masniju hranu – i eto još razloga za jesenje nadimanje.

Zašto se javlja jesenje nadimanje?

Sezonske namirnice mogu uzrokovati jesenje nadimanje

Jesen donosi obilje zdravih i ukusnih plodova: jabuke, šljive, bundevu, karfiol, kupus. Međutim, mnoge od ovih namirnica, iako zdrave, poznate su po tome što stvaraju gasove. Jabuke i šljive sadrže fruktozu i sorbitol, šećere koji se kod nekih ljudi teško razlažu. Kupus i drugo povrće iz porodice kupusnjača bogati su vlaknima koja fermentišu u debelom crevu.

To ne znači da ih treba izbaciti – naprotiv, jesenje voće i povrće su dragoceni izvori vitamina. Ali način pripreme i količina umeju da naprave veliku razliku. Kuvane jabuke, pečena bundeva ili lagana supa od povrća daleko su nežniji izbor za stomak nego sveže sezonske namirnice koje se teže vare.

Manje sunca, više stresa – i probavnih tegoba

Sezona kraćih dana donosi deficit prirodnog svetla, a to direktno utiče kako na raspoloženje, tako i na probavu. Smanjena količina vitamina D može da utiče na metabolizam, dok pad serotonina može dovesti do povećane želje za brzom hranom punom šećera.

Istovremeno, jesen često donosi ubrzan tempo – povratak obavezama, novim projektima, školskim rasporedima. A stres je jedan od najčešćih okidača nadimanja. Kada smo pod tenzijom, stomak je preplavljen hormonima koji usporavaju varenje. Rezultat? Gasovi, grčevi i osećaj težine posle gotovo svakog obroka.

Saveti kako da prevaziđete jesenje nadimanje

Polako uvodite sezonske namirnice

Ako volite kupus, karfiol, pasulj, jabuke ili kruške, jedite ih, ali u manjim količinama i kombinujte sa lako svarljivim namirnicama. Termička obrada je vaš prijatelj. Kuvanje, pečenje i barenje smanjuju količinu teško svarljivih vlakana i smiruju fermentaciju.

Kontrolišite unos vlakana

Vlakna su zdrava i neopohodna za uravnotežen mikrobiom creva, ali naglo povećanje unosa (nagli prelazak na zdraviju ishranu) može izazvati jesenje nadimanje. Da biste to izbegli, povećavajte unos vlakana u postepeno, tokom 7 do 10 dana, a uz to pijte više vode.

Manje soli i više tečnosti

Tokom hladnih dana jedemo slaniju, obrađenu hranu – supe iz kesice, sireve, suvomesnate proizvode – što dovodi do zadržavanja vode i osećaja naduvenosti. Birajte svežije namirnice i pijte 6 do 8 čaša vode dnevno. Topla voda sa limunom ili đumbirom ujutru može poboljšati varenje i smanjiti jesenje nadimanje.

Krećite se da biste smanjili jesenje nadimanje

Po hladnom i kišnom vremenu, radije ostajemo umotani u ćebe i smanjujemo kretanje. Međutim, fizička aktivnost je ključna za pravilan rad creva. Uvođenje kratke šetnje (dvadesetak minuta) posle obroka može drastično smanjiti jesenje nadimanje. Takođe, ne zaboravite da se svako kretanje računa – penjanje stepenicama, kretanje po kući, lagane vežbe istezanja. Sve što pomera vaše telo, doprinosi boljem varenju.

Obratite pažnju na kombinovanje hrane

Teška i masna hrana (mesa, sirevi, testenine) ne ide dobro sa velikim količinama šećera ili voća. Dakle, desert, bilo da je u pitanju „zdrava“ poslastica ili voće, neće prijati vašem stomaku odmah posle jela. Umesto toga, neka vam to bude užina, između obroka.

Probiotici smanjuju jesenje nadimanje

Pad imuniteta i promene u ishrani utiču na crevnu floru. A kada ona nije u balansu, nadimanje je česta posledica. Uvedite više prirodnih probiotika u ishranu – jogurt, kefir, kiseli kupus (u malim količinama). Ili dodajte kvalitetan probiotski suplement, u dogovoru sa stručnjakom.

Osluškujte svoje telo

Svako ima svoj okidač nadimanja. Nekome smeta mleko, nekome gluten, nekome određeno voće. Vodite jesenji „digestivni dnevnik“, kako biste pratili i povezali unos određene hrane sa nadimanjem. A zatim eksperimentišite, dok ne pronađete ravnotežu.

Jesenje nadimanje može da se drži pod kontrolom

Jesenje nadimanje je uobičajena pojava, koja se može rešiti uz malo više vođenja računa o ishrani. Male promene u rutini, više kretanja i svesniji izbor namirnica mogu da naprave ogromnu razliku. Umesto da se borite sa teškim stomakom i gasovima, uz nekoliko pametnih navika možete uživati u svim divnim ukusima jeseni – bez nelagode.

Pogledajte još saveta za smanjivanje nadimanja: Rešite se nadimanja brzo i lako uz ove savete

Fotografije: The Vault Stock

Autor: Brankica Milošević