WANNABE MAGAZINE: Šta je po tvom mišljenju stil?
SANDRA GRAHOVAC: Stil je jako relativan termin koji je često loše formulisan, čak ponekad i zloupotrebljen jer ga upotrebljavaju kao opravdanje za loše eksperimentisanje, po mom mišljenju stil je samo i isključivo ono što tebi kao osobi leži i u čemu se osećaš prijatno.
Kako si izgradila svoj stil?
Ja i sad lutam tražeći baš ono što mi stoji i odgovara ali to je sve u granicama casual varijanti, mada sve zavisi od prilike.
Kako bi opisala svoj stil?
Kao što sam u prethodnom odgovoru navela to je uglavnom casual odeća.
Koliko tebi znači moda?
S obzirom da se bavim modelingom logično je da mi u tom smislu znači, ali nisam baš neki fanatik u praćenju mode po svaku cenu.
Koji je tvoj omiljeni brend i zašto?
Baveći se ovim poslom radila sam revije mnogih poznatih kreatora, za neke komade odeće sam rekla da nikad ne bih mogla da nosim privatno a neke kao što su kreacije D&G, Dior ili Chanel su me prosto ostavile bez daha.
Omiljeni domaći kreator?
Irena Grahovac i Bata Spasojević su onako baš po mom ukusu za svaku priliku.
Moda u Srbiji?
Zasigurno se dosta promenila, počeli smo da više da ulažemo i šaljemo bolju sliku o našoj modi u inostranstvu po uzoru na ostale modne centre, ali smo i dalje dosta daleko od toga.
Moda i naša estrada?
Izašli smo iz ere šunda i kiča što mi je jako drago, na estradi sada možemo videti prelepo obučene kako žene tako i muškarce, fascinira me stil Ilde Šaulić iako nije u mom fazonu.
Koji je tvoj omiljeni komad garderobe?
Obožavam marame, ešarpe, koje po mom mišljenju nikada ne izlaze iz mode.
Koje boje najčešće nosiš?
U mom ormaru se mogu videti bukvalno sve boje, ali najčešće je to crna.
Koliko dugo radiš ovaj posao i kada si shvatila da želiš upravo njime da se baviš?
Modelingom se intezivno bavim tri godine, a shvatila sam još od malih nogu jer obožavam da se slikam i poziram ispred foto aparata, u stvari to je valjda nešto sa čim moraš da se rodiš i da voliš to što radiš da bi bio uspešan a to je cilj svakog modela koji je na početku karijere.
Kako je sve počelo?
Sve je počelo pre nekih trinaest godina kada su me roditelji odveli u Centrotextil kod Tamare Bakić, kod nje sam pohađala kratak kurs i dobila diplomu povodom uspešnog završetka kursa, zatim sam išla na časove držanja, hodanja, ponašanja agencije Click posle duge pause i tek pre tri godine sam sa Elite model look-om a sada sa Foxom počela ozbiljnije bavljenje modelingom.
Da li se sećaš svoje prve revije?
Naravno, to je bilo povodom završetka kursa u Centrotextilu i sećam se da je revija bili otvorenog tipa u Knez Mihajlovoj i nosili smo Converse patike i odeću i ja sam bila u šoku jer je bilo mnogo ljudi, bio je lep dan i svi su stali da gledaju ali ipak je to bilo prvo i neponovljivo iskustva.
Na šta si ponosna do sada?
Pošto sam relativno nova u ovom poslu na sve poslove koje sam do sad radila sam jako ponosna; puno sam radila u Istanbulu, Hong Kongu, Rimu, Milanu, skoro sam bila i u Bejrutu i svuda sam ostavila lep utisak i ostvarila kontakte, Ako baš moram da izdvojim nešto, eto neka to bude spot koji sam uradila sa poznatim turskim pevačem Kenanom Dogulu.
Da li ima mnogo odricanja u tvom poslu?
Naravno, kao i u svakom, postoji žrtvovanje, odricanje od nekih stvari, razdvajanje na neki vremski period od svojih prijatelja, porodice…
Dizajner za koga bi želela da radiš?
Neka to budu ili Irena Grahovac ili Bata Spasojević od domaćih, a što se stranih tiče ne bih nikog posebno istakla jer bih uglavnom sa svima volela da uspostavim saradnju.
Da li više uživaš na reviji ili na snimanjima?
I revije i snimanja imaju svoju draž ponekad su revije mnogo euforičnije od snimanja a nekad i snimanja mogu da budu jako naporna pogotovo ako su uslovi nenormalni što se često događa ali tu profesionalizam uvek preovlada.
Tvoji ciljevi?
Moji ciljevi su naravno vezani prvenstveno za inostranu karijeru a i volela bih da me malo više ima i ovde, da ljudi mogu bolje da me upoznaju.
Šta je to što te interesuje van manekenstva?
Jako me fascinira fotografija, sa svakog putovanja dođem sa brdo fotografija, volim da uhvatim neku neobičnu situaciju, spontanu reakciju, pejzaž, lepe su i u crno beloj varijanti. To je nešto što bi se moglo nazvati amaterskim hobijem.
