Pred vama je poslednji deo avanture zvane Fashion Week u Beogradu, a ono što možemo da zaključimo je da su svi učesnici, od manekena do dizajnera i organizatora, uprkos stresu i umoru, stvorili krajnje pozitivnu atmosferu koja je možda jedan od ključnih sastojaka u formuli uspeha modnog studija Click i ove manifestacije.
Zaštitno lice domaćeg modelinga
Da li možete da poverujete da Boško Jakovljević ima tremu? I nama je to zvučalo gotovo neverovatno, ali doza pozitivne treme pred svaku reviju je od gospodina Jakovljevića stvorila ikonu modelinga u zemlji i regionu.
Wannabe Magazine: Fashion Week traje već 15 godina, da li osećaš uzbuđenje, pošto si ti svakako jedan od stalnijih na ovom događaju?
Boško Jakovljević: Ovo je jedna od godina jubileja za modni studio Click i svi koji su radili ovo vreme sa Click-om ponosni su na to što je Fashion Week. I on je nešto što je stvarno vredno pažnje i jeste dobro. U tom smislu, želeo bih da Click radi još 30 godina, da bude još 60 Fashion Week-ova i da Nenad ostane jednako ovako mlad.
Šta misliš o stilu žena u Srbiji?
Razne grupe se različito oblače. Mislim da su naši ljudi definitivno dovitljivi, vrlo snalažljivi i u odnosu na krizu i sve ono što se dešava oko nas oblače se vrlo lepo. Zaista umeju da prilagode sve ono što im se diktira, sebi i ovom gradu.
Bogatstvo je u detaljima
Francuski dizajner Christophe Le Bo je predstavio svoju aktuelnu kolekciju, a prvo logično pitanje je odakle on na nedelji mode u Beogradu.
Christophe Le Bo: U februaru prošle godine imao sam priliku da sarađujem sa princezom Katarinom. U pitanju je bila dobrotvorna revija, kada je deo sredstava dat deci i hendikepiranima u Kraljevu. Potom sam krenuo da sarađujem sa Anom Stanić i posle svega toga mi se javila želja, pošto sam imao dosta dobrih kontakata, da ostvarim saradnju sa Fashion Week-om.
Francuski šik na srpski način u spoju mode i muzike
Kako Vam se čini stil Beograđanki?
Mislim da su veoma seksi! Ima veoma lepih žena u Srbiji.
Kakve su Vaše impresije o ovom Fashion Week-u?
Dobra je organizacija, veoma dobar izbor i kvalitet garderobe, a pre svega dosta je različitosti i varijanti.
Ines Janković je po drugi put učestvovala na beogradskom Fashion Week-u, vedra, nasmejana i duhovita osvojila je publiku kolekcijom i šarmom.
Ines je sama sebi najbolja reklama
Ines, kako se osećate posle revije?
Ines Janković: Iskreno, umorno!
Kako Vam se čini jubilarni Fashion Week? Veća trema, panika?
Sigurno da je veća frka-panika, više je dizajnera, više modela. Sve je onako umnoženo, tako da je svakako veća trema.
A kako Vam se čini stil srpskih žena?
Sve je bolje i bolje. Otvaranjem granica sve se nekako promenilo na bolje, devojke su dosta kreativnije.
Šta očekujete od svoje kolekcije?
Očekujem da bude odlično prihvaćena i da će se mnoge žene pronaći u tim komadima, koje se inače mogu naći u Supermarket Concept Store-u, a u planu je i još jedno prodajno mesto.
Sinonim za stil, Ašok Murti, na nedelju mode bukvalno je sleteo, tačnije sa koferima u rukama, direktno sa aerodroma, pridružio se kolegama, proćaskao sa nama, umoran, ali vidno raspoložen za rad i priču. Gospodin Murti je dao svoje viđenje modnog sveta koji okružuje svakog od nas, a nadamo se da će neki od nas usvojiti ove savete.
Ovo je 30. jubilarni Fashion Week, kako se osećate? Je li veće uzbuđenje, ipak ste prisutni od samog početka?
Ašok Murti: Ja mislim da samo na prvom nisam radio. Bio sam gost, nešto sam pomagao, a tek od drugog sam radio aktivno. Moje prvo profesionalno učešće na FW-u bila je postavka izložbe modnih detalja u holu hotela Hyatt sa Majom Vidaković-Lalić i Aleksandrom Živković. Znači, nas troje smo postavili prvu izložbu modnih detalja. To je moj početak na Fashion Week-u. Odmah posle toga radio sam kao inspicijent na reviji Dragane Ognjenović.
Recite nam, što se tiče stila žena u Srbiji, šta biste Vi promenili da imate tu moć?
Jedna kreativna subjektivizacija. Žene u Srbiji se prema sebi ponašaju kao prema objektima koji su kontekstualizirani na različite načine ili kao objekat želje ili kao objekat ismevanja ili statusni simbol. Postoji i ona kategorija koja zbog ranije navedenih odlazi u neku treću krajnost kako bi dokazala da ne želi da pripadne nijednoj od ove tri. Upravo sam sleteo, birao sam kolekciju za Hugo Boss, za koji radim. Tamo isto srećete ljude koji to rade. Koji i dalje sebi recimo ne mogu da priušte da nose Boss. Oni se sami snalaze.To su veoma individualizovani outfit-i okrenuti dijalogu.
Mislite, svi su individue, ali ima znakova neke kolektivnosti?
Baš tako, deo su civilizovanog društva u kom vi ne morate da se označavate odećom da biste sebe odredili za ili protiv. I to je nešto što bih jako voleo da vidim i ovde. Moram da kažem da, iako sam zaista uvek veoma skeptičan i pesimističan, počinjem da primećujem pozitivne promene.
Vidimo se na proleće!
Beogradska nedelja mode se vraća na proleće, a ukoliko bude makar približno dobra kao što je ova bila, budućnost mode u Srbiji nije neizvesna.
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…”
Jean-Francois Nicollet je radio kao novinar za francuski sajt o muzici, sada je fotograf za klub američkog fudbala ”Belgrade Blue Dragons” i malo “Kragujevac Wild Boars”. Voli pivo, dobru hranu i Peg Bundy.
