Arhitekta po struci, stilista po zvanju, Indus po poreklu, ponekad neobičan po oblačenju – Ašok Murti. Iznad svega duhovit, elokventan, temperamentan, a zahvaljujući nesvakidašnjem imenu i neospornom talentu, lako je iz anonimnosti isplivao u javnost, mada mu to nije bila ambicija. Rođen je u Šapcu, 2. juna 1962. godine. Tamo je odrastao i studirao arhitekturu na Akademiji likovnih umetnosti.

baja sedi44 Kad porastem biću kao Ašok Murti

Njegove savete prihvatajte oberučke

U Beograd je došao posle vojske bez ideje da će ostati ovde da živi. Zatekao se u svetu mode i postao jedan od najcenjenijih domaćih stilista. Moda ga je oduvek interesovala, što je prilično bizarno s obzirom na to da dolazi iz male sredine. Na fakultetu je upoznao Gordana Marinkovića koji sada živi i radi kao arhitekta u Kanadi. Njegova sestra Ida je u to vreme studirala kostimografiju i pozvala ga je da joj pomogne. To mu je veoma imponovalo ali, pre svega, bilo mu je zabavno. Međutim, nije ga doticalo do te mere da mu to postane zanimanje, sve do jedne tačke 1994.godine kada je u njegov život ušetala jedna devojka koja je spremala reviju i pozvala ga da stilizuje sve te modele.

Njegovo prvo profesionalno angažovanje bilo je u Invest birou. Radio je tada sa veoma poznatim arhitektom Radivojem Đukićem. Početkom devedesetih godina, kada je stilista bilo maglovito zanimanje – nama daleko i zbunjujuće – Ašok, iako arhitekta po struci, dobio je poziv sa Televizije BK da radi kao stilista.  ”Odluka da tamo odem bila je isključivo materijalne prirode. Faktički, za mene je to bilo prezivljavanje, jer su mi koferi već bili spakovani za Ameriku u iščekivanju stipendije. Prvi honarar za mesec dana bio mi je preko 1.800 maraka, a moji roditelji, doktori nauka, tog trenutka zajedno su imali 50 maraka. Bio sam u situaciji da rešavam probleme svih oko sebe, bio je to povratak dostojanstva. Nisam ni hteo ni dao da me potpisuju kao stilistu. Ne mogu da budem bahat i nadmen i da kažem da me nije briga šta drugi ljudi misle, ali tada sam bio najmanje opterećen, rešen da stvar uradim kako treba, pa kom opanci, kom obojci”.

Baveći se intenzivno stajlingom, shvatio je koliko je to ozbiljna nauka ukoliko neko želi temeljnije da se time bavi. S obzirom da kod nas u to vreme nije postojala nijedna formalna škola, počeo je da juri literaturu koja mu je bila potrebna, primenio je znanje sa arhitekture, a pre svega teoriju forme i kompozicije.

Nikada nije radio estradu i zbog toga je mnogo ponosan. Nije bio u fazonu ”Cica maco, ti si velika umetnica” već je odmah prelazio na konkretnu stvar. Razlika između drugih ljudi koji se bave ovim poslom i njega, osim godina, jeste motiv. Nije krenuo sa idejom da bude eksponiran u javnosti. Radio je mnogo na bukovima glumaca, operskih pevačica, pijanistkinja, bavio se ličnim stajlingom.
Danas radi poslove za kuću Hugo Boss, bira kolekcije za domaće tržište. ”Moja generacija imala je surovo odrastanje, otrežnjenje i preispitivanje sistema vrednosti, u roku od godinu dana svet se promenio. To me je odredilo da budem realan.”

Asok Murti Kad porastem biću kao Ašok Murti

Ašok Murti - čovek sa jakim, izgrađenim stilom pokušava da na velika vrata uvede modu u Srbiju

Mnogo je toga što Ašok Murti ne odobrava u Srbiji i što jasno i glasno kritikuje. Na prvom mestu ističe da nam nedostaju individualnost i originalnost. Odmah potom, zaključuje da su obrasci koji vladaju našim ulicama porazni, jer ženu svode na rudimentarni seksualni objekat. Izgleda kao da su devojke prerasle svoju garderobu, a on ne može a da se ne zamisli nad činjenicom da su im majice prekratke, pantalone pretesne, obuća pretragična. Smatra da se vrši ozbiljan modni pritisak, kojem ne uspevaju da se odupru čak ni pojedinci kojima za rukom sve polazi osim mode.

S druge strane, pravila oblačenja i bonton kao da ne postoje, a celovita slika je i više nego depresivna. Devojke su često neprikladno odevene u najrazličitijim prilikama – u opštini, na ispitu, u autobusu, usred bela dana ili noći, o čemu jezgrovito zaključuje: “Što se oblačenja tiče, Srbija je nevaspitana i tačka!“

“Pre nekoliko godina sreo sam prijatelje sa petogodišnjim detetom s kojim sam se tada upoznao. Sledeći put smo se sreli kada je mali imao devet godina. Roditelji su ga pitali da li zna ko sam ja, a on je odgovorio: To je onaj ludak što nosi kese po Knez Mihailovoj.”


Đina Lukić je učenica srednje turističke škole i na modu gleda kao na način života. Obožava visoke štikle, šoping, New York, luksuz i Karla Lagerfelda. Ne voli romantiku.“When I first moved to New York I bought Vogue instead of dinner. I just felt it fed me more.”

Editors choice