Koliko god se razlikuje put kojim su premašili prosečnu meru ljudskosti, veliki ljudi svedoče o tome da su ga pregazili malim koracima. Još nešto je zajedničko velikim ljudima – pristupačni su, jednostavni, komunikativni i topli. U njihovoj blizini neminovno se i sami osećate posebno, zadovoljni što ste ljudi i odjednom svesni mogućnosti koju vam pruža boravak u telu. Možete učiniti nešto. Nešto sebi svojstveno, u čemu ćete uživati i u čemu ćete pronaći smisao saglasan vašem univerzumu. Bilo šta. Nema koraka toliko malih, da nisu vredni vaših stopala.
Juđi Mijata (Yuji Miyata), dvadesetdevetogodišnjak iz japanskog grada Jokohame, već četiri godine svakog dana pravi mnogo malih koraka, koji su ga od Kine, Koreje, Japana, Tajvana, Vijetnama, Kambodže, Tajlanda, preko Sirije, Turske i Bugarske doveli do Srbije. Prepešačio je oko deset hiljada kilometara i usput zasadio preko tri hiljade sadnica drveća, noseći poruku mira i harmonije.
Juđi razgovara sa budućim ekolozima u Tehnološkoj školi u Paraćinu
Svuda gde dođe, Juđi se druži sa meštanima, trudi se da nauči jezik koliko god može, upozna običaje i proba lokalne specijalitete. Prošavši kroz Pirot i Niš, već u Paraćinu mladi Japanac je znao da kaže “hvala“, “dobar dan”, “laku noć“, “sarma“ i “rakija“.
Na pitanje paraćinskih srednjoškolaca kada je shvatio da je širenje poruke mira i harmonije njegov poziv, Juđi je rekao: “Kad sam imao šest godina, gledao sam emisiju o zagađenju prirode i bio sam jako zabrinut“. Zbog toga što su razlozi za zabrinutost sa godinama postajali sve češći i očigledniji, Juđi je tokom školovanja u Japanu tražio neku akciju kojoj bi mogao da se pridruži i na taj način pruži svoj doprinos očuvanju prirode i mira na planeti i nije je pronašao sve dok, nastavivši formalno obrazovanje u Južnoj Koreji, nije upoznao Pola Kolmana (Paul Coleman), ambasadora Ujedinjenih nacija, koji pešači i sadi drveće već 20 godina.
Nadahnut akcijom svog učitelja u trenutku kad je proživljavao gubitak verenice, koja je nastradala, Juđi je pronašao svoj pravac i smisao posvetivši se ljudima, prirodi, ljubavi, kao svetski putnik, pešak i glasnik dobrih vesti. On o tome govori jednostavno i iskreno, kao i o svemu ostalom i ostavlja vas bez reči, zadivljene takvim prihvatanjem životnih okolnosti. Kada mu nije bilo dato da se posveti porodičnom životu, on je svoju ljubav i posvećenost stavio u službu svih ljudi koje može da sretne, a kojima je potrebno nadahnuće da učine ono što mogu.
Juđi o svemu govori sa osmehom
“Mnoge loše stvari se dešavaju” kaže Juđi, “globalno zagrevanje, klimatske promene, ratovi, katastrofe. Ljudi bivaju obeshrabreni, odustaju od svojih želja i nade, ali ukoliko preduzmemo neke pozitivne aktivnosti, neke pametne poduhvate, možemo učiniti svet lepšim, mirnijim i boljim za zajednički život“.
Juđi Mijata će nakon mesec dana pešačenja po Srbiji nastaviti put u Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, Švajcarsku i Francusku, a u London planira da stigne do otvaranja Olimpijskih igara 2012. godine.
I ako ste ipak pomislili da mora da mu neko daje novac da radi to što radi, ili da je on neki dosadan guru, razočaraćete se kad saznate da nikako niste u pravu.
Juđi se izjašnjava kao glasnik Ujedinjenih nacija, ali kaže da je odbio sredstva koja su mu nudili, kao i sponzorstvo mnogih kompanija, jer želi da ostane autentičan. Zarađuje pišući članke i reportaže za časopise, novine i televizije. Stekao je mnoge sledbenike, ljudi žele da mu se pridruže i da mu pomognu, a informacije o njegovim akcijama i projektima možete naći na internet adresi: http://yujiearthman.wordpress.com
Ovako se piše "Juđi Mijata" na japanskom jeziku
Kada su ga srednjoškolci pitali dokle misli da pešači, odnosno, kada će prestati, Juđi Mijata je rekao: “Prestaću kad svet postane mirno, zdravo i bezbedno mesto”.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
