Milan Kamponeski je rođen 06.11.1975. godine u Beogradu. Bavio se dugo politikom, kao i filmom i muzikom za TV produkciju. Radio je i u štampanim medijima, kao što su “Kurir”, “Glas javnosti”, “Borba”, a od septembra do novembra ove godine je uređivao “Wannabe Magazine”.
Široj javnosti je poznat pod pseudonimom Amitz Dulniker, pod kojim objavljuje svoje tekstove. Internet dnevnik koji je on nazvao “Besmislenim dnevnikom jednog h8-era”, postao je jedan od najčitanijih blogova u našoj zemlji. Njega piše svakodnevno da bi, kako kaže, imao šta da čita na internetu.
WANNABE MAGAZINE: Kakav je bio i kako je izgledao Amitz Dulniker sa 10 godina?
AMITZ DULNIKER: Ljudima koji ga nisu poznavali delovao je kao dobro dete koje će izrasti u normalnog čoveka, a u stvari je bio tamna strana Supermena.
Sa koliko godina si napisao prvu reč i sećaš li se koja je to reč bila?
Da, sa dve godine sam napisao “daj drugi papir, ovaj sam uništio bojicama i pocepao”, doduše ne verujem da su tu rečenicu moji roditelji tako protumačili.
Kakvo je detinjstvo jedne Škorpije u odnosu na drugu decu zodijaka?
Isto kao i kod druge dece samo što sam rođendan slavio u novembru, i ranije sam skapirao da je seks kul stvar.
Šta si najviše hejtovao kao mali?
Miroslava Ilića, on mi je opasno išao na živac.
Kakav vid zabave ti je bio najdraži kao klincu?
To se razlikovalo kako sam sazrevao, prvo klikeri, pa sličice, pa skupljanje pasa i mačaka po kraju i dovlačenje istih kući, pa su onda došli pornići, pa devojke, pa kad dođeš do žena onda se na tome zadržiš dok ne staviš tablu za šah pod mišku i odeš na Kališ da igraš sa drugim penzosima.
Kog ljubimca vezuješ za taj period?
Živeo sam u kući sa dvorištem pa je tu bilo svega, ali recimo da mi je najdraži bio pas Gara i mačak Gegi.
Bežao je sa većine časova...
Sa kojih časova si bežao?
Sa onih na kojima je bilo izgledno propitivanje ili kontrolni, sa onih koji su počinjali prerano ili se završavali prekasno, sa onih koji su uletali u termin probama koje sam imao sa bendom, i u vreme za viđanje sa devojkom, i drugarima iz druge smene… Zapravo bolje bi bilo da si me pitala sa kojih časova nisam bežao, onda bih ti lepo rekao sa četvrtog kad idem prepodne u školu i sa drugog kad idem popodne u školu, izuzev u slučaju propitivanja i kontrolnog.
U koju mladu profesorku si bio zaljubljen?
U smislu da sam bio zaljubljen, ono da se držimo za ruke, šetamo kroz školu, upoznam je s roditeljima, da se ljubimo i slično, nijednu, ali priznajem da sam imao seksualnih fantazija po pitanju nekoliko njih. Mada za to su krivi pornići, oni su mi stvorili tu sliku da je profesorka neka vrsta sekusalne boginje… Kapiram da bih se razočarao da sam neku savatao.
U kakve devojčice si se zaljubljivao?
U pogrešne… Ah ne, pitala si me za onda, kad sam bio mali. Pa onda sam se zaljubljivao u one u koje je bio zaljubljen ceo razred. Ono, ima ih tri i svi se lože na njih. I ja isto, obično u najnadrkaniju od te tri.
Gde si izlazio kao tinejdžer?
Gde nisam… ali recimo da mi je najgotivnije bilo da izađem u neki normalan klub u gradu, kao što je bila “Akademija” ili “Bus” i onda igram fliper do jutra, sam sa sobom.
Ne zna kakav je ukus piva - nikada ga nije probao!
Kada si se prvi put napio i od čega?
Nećeš verovati, nikad se nisam napio, čak ni ne znam kakvog je ukusa pivo, jer ga nikad nisam probao u životu. To mi je bez veze, smrdi, a i lud sam i bez pijanstva.
Omiljeni strip bio ti je…?
“Mister No”, jer su svi moji u porodici bili vezani za aerodrom na Lisičijem jarku, pa je moj otac Mister Noa i njegov Pajper uvrstio u obaveznu lektiru. Posle je došao Alan Ford naravno.
Šta si hteo da budeš kad porasteš?
Supermen ili bar Nevidljivi čovek. Nekako mi je bilo gotivno da možeš da letiš ili da niko ne može da te vidi. To bi bilo savršeno zanimanje. Šta si po zanimanju? – Supermen.
Ko ti je bio uzor kad si bio klinac i zašto?
Supermen, zato što je crnčio kao novinar, a mogao je da ladi jajovinu, jer je Supermen, ja to nikad ne bih tako na njegovom mestu.
Šta ti danas, kao velikom klincu, najviše nedostaje iz dečijeg perioda?
To što sad znam da nikad neću postati Supermen, nego ću stalno morati da radim kao novinar.
Mia Karamujić je elementarna nepogoda, ali i must have svačijeg života. Voli jak stisak ruke, Daft Punk i Pariz. Ne voli roze boju, nosi fine bele čarape i živi za fajt!
