Nasilje muškaraca nad ženama je najčešći oblik nasilja – to je činjenično stanje. Vrlo često su to ljudi koje one već poznaju, ali se desi i da to bude potpuni stranac u klubu ili napasnik nasred ulice. Dugoročno rešenje je da muškarci treba da se menjaju, odnosno da roditelji vaspitavaju naredne generacije muškaraca da žene nisu seksualni objekti i da nisu tu samo zbog njih, već su živa bića. Rešenje je i da muškarci, koje to roditelji nisu naučili, sami nauče i promene svoje ponašanje, ako je barem malo problematično. Nijedna od nas nije bezbedna, ako nismo sve bezbedne.
No, za dugoročna rešenja je potrebno mnogo vremena, zato su nam potrebna i ona kratkoročna. Naprosto, obična žena trenutno ne može verovati muškarcima dovoljno da se odvaži na to da sama prođe kroz park posle ponoći. To je samo jedan od primera šta žena treba da radi i kako treba da se ponaša na ulici i kad god oseća da nije bezbedna. Jedna od osnovnih stvari koja nam je potrebna samim tim što smo žene, jeste i da naučimo kako da se same odbranimo “za ne daj Bože”. Da naučimo da se same snađemo i spasimo sebi život.
I tu borilačka veština aikido može biti od velike pomoći. Porazgovarali smo sa Marinom Jovanović i Aljošom Tomićem iz Aikido kluba “Tisa” na Petrovaradinu, koji su nam objasnili koliko ova veština doprinosi ne samo fizičkoj spremnosti, već i mentalnoj stabilnosti.
Pozdrav, kako ste? Možete li nam za početak reći nešto o sebi i Aikido klubu "Tisa" u kome ovu borilačku veštinu trenirate već više od 10 godina?
Aljoša: Mi smo Marina Jovanović i Aljoša Tomić, treneri aikido kluba ,,Tisa” na Petrovaradinu. Aikido klub ,,Tisa” osnovan je 1996. godine u Zrenjaninu, a za 26 godina rada dobio je svoje sale u Novom Sadu i Žablju. Klub vodi Aleksandra Šutović, crni pojas 5. dan, Hombu dojo.
Aikido je borilačka veština, ali i mnogo više od toga. Kako biste ukratko objasniti principe i filozofiju aikidoa?
Marina: Najkraće bih aikido objasnila rečenicom: A study in the way of peace and harmony. Treniranjem ove borilačke veštine zaista krećete na put učenja o skladu, miru i harmoniji – kako u salama kluba, tako i u životnim situacijama.
Šta nam je potrebno da bismo krenuli da treniramo aikido? U kojim godinama je najbolje početi i da li nam je potrebna kondicija i prethodna fizička spremnost?
Aljoša: Potrebna je samo volja da se dođe na trening. Ideja borilačkih veština je pomeranje vlastitih granica i samousavršavanje, tako da godine nisu zaista bitne jer se takmičite sa samim sobom i prilagođavate težinu treninga svojim sposobnostima. Samim tim ni vaša trenutna fizička spremnost nije bitna, jer je to nešto što se gradi kroz trening.
Šta vas je motivisalo da počnete da trenirate?
Marina: Mene je lično motivisalo to da probam novu borilačku veštinu. Ali, ono što me je privuklo da upišem i treniram baš tradicionalni aikido jeste što ova veština nema takmičenja, odnosno nije sportskog tipa, već seminare na kojima upoznajemo druge aikidoke (osobe koje treniraju aikido), družimo se i učimo nove tehnike. Sam koncept treniranja jedne veštine bez sportskog duha je potpuno drugačiji doživljaj same te veštine i svakome bih preporučila da se oproba u njoj.
Šta ste dobili od aikidoa? Šta vam pruža znanje borilačkih veština?
Aljoša: S obzirom na način života koji vodimo danas, najdragocenije što se može dobiti treniranjem borilačkih veština jeste ventil za svakodnevni stres i nezdrav način života. Borilačke veštine nam pomažu da bolje upoznamo i izrazimo sami sebe i grade nam samopouzdanje kroz pomeranje naših fizičkih, mentalnih i duhovnih granica.
Zašto je aikido dobar za samoodbranu, naročito kod žena?
Marina: Prema mom mišljenju, aikido je izuzetno koristan svima, a pre svega ženama zbog toga što nas uči da ne koristimo sirovu snagu protiv napadača. Kao žena, moja snaga ne može da se uopšte uporedi niti suprotstavi snazi muškarca kako bih se zaštitila, a aikido upravo pruža ženama uvid u to da možete da se odbranite iako je nasilnik jači od vas, jer je važnija uvežbana tehnika od sudara snaga protivnika.
Koliko se aikido za samoodbranu - takozvani ulični aikido - razlikuje od tradicionalnog?
Aljoša: Ne bih rekao da postoji ,,ulični aikido” iako to marketinški dobro zvuči. Aikido je, u tradicionalnom smislu, način života, koji u sebi, između ostalog, sadrži i borilačke tehnike koje se baziraju na principima neopiranja, poluge i preusmeravanju energije. Ali, kao način života nas uči i kako da izbegnemo opasnost pre nego što se nađemo u problematičnoj situaciji, a samim tim i da se na konstruktivan način nosimo sa svakodnevnim konfliktima koje imamo na poslu, kod kuće i sl.
Zajedno smo kreirali video u kojem pokazujete najbolje tehnike kojima se žena može odbraniti od napadača. Koji još savet biste dali ženama kada je samoodbrana u pitanju?
Marina: Želim da izdvojim najbitniju stvar u samoodbrani koju nikako ne uspevam da naglasim dovoljno, a to je: vežbajte. Bez konstantnog ponavljanja i vežbanja pokreta, vaše telo ih neće usvojiti. Kada smo izloženi stresnom događaju, najčešće se desi da nas mozak ,,parališe” i da ne možemo ni na koji način da odreagujemo. Konstantnim ponavljanjem i vežbanjem određenih pokreta treniramo telo da reaguje instinktivno onda kad nas strah parališe. U tome je suština treniranja samoodbrane, naučiti telo da nas zaštiti onda kad um to ne uspe.
Koje još borilačke veštine su, pored aikidoa, dobre za samoodbranu i zašto?
Aljoša: Bilo koja škola borilačke veštine koja testira tehnike kroz određeni vid sparinga je dobra, jer vam daje predstavu o tome kako izgleda fizička konfrontacija i povećava vam šansu da reagujete ispravno u kriznoj situaciji. Takođe, okruženje u kome trenirate mora činiti da se osećate bezbedno, jer je poverenje u vaše trening partnere ključno, naročito kada se rade opasnije tehnike.
Šta za vas predstavlja aikido i na koji način vam je promenio život?
Marina: Za mene aikido predstavlja više od same borilačke veštine. Pored toga što uživam u treniranju, aikido je za mene i filozofija života. Ono što sam naučila trenirajući aikido i što upotrebljavam u svakodnevnim situacijama jeste strpljenje i pokušavanje da razumem osobu sa kojom stupam u odnos. Krajnji cilj u aikidou nikada nije povrediti protivnika, već pokušati da razumemo njega i njegove namere kako bismo oboje izašli iz konflikta nepovređeni. Kao i u veštini, tako i u životu treba da učimo da budemo bolji u odnosu sa ljudima, a najbolje je uvek početi, pre svega, razgovorom.
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Jovana Petković
