Oni su mladi, lepi, talentovani i zacrtali su sebi neke ciljeve. Šta je ono što ih veže, a šta ih razdvaja?
Kažu da je jedino fudbal njihova sfera nerazumevanja. Na pitanje da li smatraju da im je brak atipičan, dobili smo odgovor da im je brak poseban, a atipičan bi mogao jedino da bude nekom posmatraču.
Naglasili su da njihovo venčanje nije bilo tajno, iako je tako predstavljeno u javnosti:
“Mi smo od medija saznali da je naše venčanje bilo tajno. Stvarno smo se iznenadili kada smo videli na TV-u prilog o našem venčanju i fotografa koji se vere po drveću ne bi li zabeležio neki momenat. Mogao je lepo da nas pita, dobio bi parče torte i pićence, ali ne bi mogao da slika. Taj dan je nama bio privatan, nikako poslovan.”
Oboje misle da ključ veze leži u razumevanju i poverenju, i da im to što su u istom poslu olakšava mnogo toga.
“Ne moramo jedno drugom da objašnjavamo šta se dešava na putovanjima, u back stageu… Da, razumevanje je značajan uslov za uspeh veze.”
Anu Štajdohar ne treba posebno predstavljati. Muzikom se ne bavi, kao što bi svi odmah pomislili, od kako je pevala u grupi Tap 011. Ona se njom bavi gotovo ceo život. Od malih nogu je pevala u dečijim horovima, završila je muzičku školu i Filološki fakultet u Beogradu. I pored svega toga na pitanje da li je zadovoljna svojom karijerom, ona kaže:
“Veoma sam zadovoljna, ali želim više, bolje, uvek i stalno. To me gura da nastavim na svom putu. Nikada nisam u potpunosti zadovoljna. Uvek hoću još!”
Zna da je moguće postići balans između porodične i poslovne žene. Kaže da je važno postaviti jasne prioritete u datom trenutku.
Postavili smo joj nekoliko blic pitanja:
WANNABE MAGAZINE: U idealnim uslovima, kako zamišljate dalji razvoj karijere u muzici?
ANA: Zamišljam sebe kako pevam i komponujem dok sam živa. Eto to je moja idealna slika mene u muzici.
Kakav je vaš utisak o pop muzici u Srbiji danas?
Treba joj pomoći.
Koga među kolegama naročito cenite?
Neponovljivog gospodina Zdravka Čolića.
Imate li omiljenu foru iz repertoara Ivana Ivanovića?
Istakla bih Ivanovu predizbornu kampanju. To je jedina politička kampanja za koju mi je krivo što nije trajala duže.
Nikola je veoma talentovan i to ne treba dokazivati nekim činjenicama iz njegove biografije. Ko je ikada želeo da sazna barem nešto novo o njemu, mislim da će uspeti sada, pa čak i kroz ova blic pitanja.
Da li ste zadovoljni interesom savremene publike u Srbiji za džez i rok muziku?
NIKOLA: U Srbiji maltene ne postoji interesovanje publike za jazz i veoma ga je malo za rok. Lično ne sviram ni jazz ni rok, pa to ne osećam direktno, ali virus nekulture od kojeg Srbija boluje već dvadeset godina me užasava svakog dana. U muzici naročito.
Kada ste odlučili da će upravo saksofon biti vaš instrument?
U nižu muzičku školu su me roditelji upisali kad i u osnovnu, kao dete koje pevuši i zvižduće po ceo dan. Upao sam u klasu harmonike, a nisam je voleo. Srećom po mene profesorka je uvidela talenat koji se guši i savetovala da promenim instrument.
U to vreme najpopularnija serija, koju nekim čudom gledamo i dan-danas, bila je “Bolji život”. Čuvena tema iz serije, koju je odsvirao Ivan Švager, najzaslužnija je za moj odabir saksofona. Pomenuti gospodin mi je kasnije predavao saks u srednjoj školi, i pored velikih znalaca akademije na kojoj sam diplomirao u Amsterdamu, gospodin Švager je moj omiljeni i najvažniji profesor u životu.
Sarađivali ste sa mnogim komercijalnim izvođačima na našoj sceni. Sa kim biste posebno voleli da radite, a da za to do sada niste imali priliku?
Kroz studijski rad i koncerte, stvarno sam imao tu sreću da radim sa skoro svima. Svako radno iskustvo je posebno na svoj način, ali izdvojio bih ljude sa kojima i danas radim, Zdravka Čolića, sa kojim sam osetio čar “Marakane”, “Ušća” i drugih velikih koncerata što po Srbiji, po Balkanu i celom svetu, kao i Ivana Ivanovića.
Jedini muzičar na svetu koji meni pretstavlja otelotvorenje muzičkog savršenstva je Sting. Njegovo prisustvo u studiju u kome snimamo emisiju je samo jedna od mnogih pozitivnih stvari koje sam doživeo radeći taj posao. I tvrdim da je Ivanova emisija ozbiljan kulturološki korak za našu malu zemlju, i žao mi je što ih nema više.
Kako ste došli na ideju o neobičnom ritualu u Veroni i smatrate li da ćete moći da ispunite zavet večite vernosti?
Ritual u Veroni je zabava za turiste, a zavet večne vernosti, moja Ana i ja, ispunjavamo svaki dan, i trudićemo se da tako i ostane. Živimo u vremenu ekspanzije i dobrog i lošeg, što težnja ka zapadu sa sobom nosi, a tu mesta za ljubav i vernost nema. Golo žensko dupe odavno nije vest, već prvi korak u karijeri. Meni se sve to gadi, i dalje verujem u mozak.
I naravno u ljubav, zauvek.
Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.