Sve žene imaju u iskustvu neku malu i nikakvom tehnikom nadoknadivu alatku, kao i neku ogromnu, fascinantnu, pa makar i neupotrebljivu. Takođe znaju i šta je prosek koji njima odgovara i umeju da pohvale lep primerak, čak i kad nije nešto posebno veliki. Računa se i debljina, i krivina, i miris, i ukus. Muškarci su bili kudikamo suptilniji u svojim odgovorima, a i dodali su po koji centimetar.
Ja sam za tehniku! Pod tehnikom ne mislim na nekakvo posebno baratanje “alatkom”, nego na sve što spada u priču. I mali pali nekad ali, naravno, što veći, to bolji, čisto zbog oralnog seksa. Jedan je bio divovskih razmera, a jednog se i ne sećam koliko je bio mali. U moju odbranu, nije ih bilo puno! (Ljubica, 23)
I veličina i tehnika. Ne može da bude “mali, ali tehničar”. To je izgovor za nekitaše. Što se tiče najmanjeg, priča ide ovako: dogodilo se to posle mesečak dana veze. Ja sam bila dovoljno fina da mu ne “overavam ličnu kartu”, a i on dovoljno stidljiv da ne vadi “alat” na sunce. Jedno veče smo se napili i pitao me da prespavam kod njega. Onako pijani počeli smo da se skidamo i ja opet htela da ispadnem fina, pa ne pogledam dole. A on, stavio kondom i gurnuo, samo što ja to nisam znala. (Jana, 22)