Prethodne tekstove iz serijala “Zamisli da se sa…” možete pročitati ovde.
“Hej ti”, Vlado, ja sam samo jedna “žena bez imena”, “sama bez ljubavi”!
Pomalo sam “lažljiva” i jedino “živim da te nađem”! Tebe i “put do tvog srca”! Ali, zamisli samo, “ti i ja”, “tropski bar”! “Anđele”, samo zamisli!
Neću ti postati “navika”! Nije mi bitno šta bi “lažni ljudi”, “šta bi prijatelji moji” rekli…
“Reci mi da znam” da li “slobodno je” mesto kraj tebe! “Samo mi reci da znam”!
“Sve si mi ti” i zato…
Budimo “bolesni od ljubavi”!
Naslovima njegovih pesama može se napisati čitavo ljubavno pismo! Ako je pola romantik od onoga kako peva, zamislite vi tu besanu noć, slatke moje!
Mačko, je l’ ti treba prevoz? - To bih čula i poljubila kaldrmu
Zamisli da dobiješ na lutriji nagradu i to ni manje ni više nego lepog Vladu! Tačno ne bih znala šta ću sama sa sobom, već bih najverovatnije pala u nesvest od uzbuđenja. (Anja, 25)
U krevetu… Pa, mislim da zaspi čim legne, nešto mi deluje umorno u poslednje vreme. A kad ima seks taj traje, dugo, dugo. (Jovana, 25)
Paaa, nisam ga baš kao zamišljala – lažem! Može biti samo dobar, dobar, sa nekim fetišom tipa da spenkuje po guzi. (Sneža, 24)
Svakako da bih se prepustila uživanju u njegovom muževnom izgledu, glasu i akcentu…
Ne bih previše da otkrivam kako se zamišljam sa njim, ali to bi nesumnjivo bilo iskustvo za pamćenje. (Staša, 19)
Hajde, mogu da kažem, “što bih posebno naglasila”, da Vladu zamišljam kao nežnog u početku, a zatim divljeg… odličan rad rukama, usnama, divni topli dodiri, ali bez suvišnih reči, ne priča mnogo… postepeno budi strasti u partnerki i počinje da bude intenzivniji u dodirivanju i tako to. (Vanja, 24)
Ne znam zašto imam utisak da je kao i svaki tipičan Balkanac… ponekad grub, ponekad nežan… Možda više grub nego nežan i mislim da mu je stalo da zadovolji lepšu polovinu. (Kaća, 23)
Verovatno uživa u predigri, ali i maženju nakon “glavnog jela”. I obavezno je sve to začinjeno nekom laganom muzikom u pozadini. (Ana, 22)
Zamišljam ga kao stidljivog. Uglavnom ga ne voli muška populacija, dok je za žensku on Bog! Meni to ne ide u glavu! (Iva, 23)
Uh, pa verovatno sve započne nekim lepim pićem, polako kreće vrućina, zapulsiraju usne, a u pozadini se tiho čuje “Anđele”… Nakon toga, samo Bog zna granicu! (Milica, 23)
Jao, matora, kad bih mu se uvukla u krevet, pevala bih mu sve u šesnaest: “Vlado, ja bih tebe rado! Vlado, ti si meso mlado!” (Nadica, 25)
Samo ću reći: old school… (Tamara, 24)
Sećam se dočeka jedne Nove godine na trgu u Beogradu! Nosio je neki seksi, dug mantil! Bila sam klinka, tada sam poludela za njim, i to ludilo traje i danas! Sjajan, muževan, pravi! Verujem da je u krevetu iskusan, i iskusan! (Irena, 24)
Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).
