#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Vreme je da isprobaš “Fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Anoreksija: Kako počinje i njeni simptomi

Anoreksija: Kako počinje i njeni simptomi

U prethodnom tekstu ste mogli da saznate šta je to anoreksija, danas pročitajte šta se dešava kada anoreksija uznapreduje.

Kako počinje?

Početak anoreksije najčešće se vezuje za želju osobe da smrša i zadovolji svoje narcističke pobude. Međutim, postoji mnogo devojčica koje drže dijetu, a nisu anoreksične. Psihičke povrede, potresi, sukobi mogu izazvati ovaj poremećaj, a u anamnezi se često nalazi odvajanje, odbacivanje, smrt u porodici, poremećaj polnog razvoja i sl.

Početak bolesti je najčešće postepen. Osoba počinje da smanjuje obroke, izbegava hranu, žali se na probavne smetnje, nadimanje, bolove u stomaku, gubitak apetita. Nekada uzima hranu redovno, a onda izaziva povraćanje. Želja za hranom u početku i dalje postoji, ali sa neuzimanjem hrane apetit postaje sve manji i manji. Ako nešto i jede – to je isključivo nešto sa veoma malom kalorijskom vrednošću, gotovo da se teško i može nazvati hranom: zelena salata, kisele jabuke, limun… Pored toga uglavnom koriste i sredstva za čišćenje kako bi što pre izbacile i ono malo hrane što unose u sebe.

Uporedo s tim javljaju se i osećajne smetnje – ravnodušnost, depresivnost, plačljivost. Smanjuje se interesovanje za društvene odnose ili oni dobijaju neobična obeležja. Odnosi sa roditeljima, naročito sa majkom, ispunjeni su agresijom i neprijateljstvom.

Neke osobe, dok još mogu, rade ekscesivno fizičke vežbe, idu u duge šetnje i na trčanje, kako bi dodatno izgubile na kilaži, što je zapanjujuće s obzirom na njihovu generalnu iscrpljenost.

Intelektualna uspešnost može biti dobra i u službi zadovoljenja zahteva roditelja, škole i sopstvenih narcističnih težnji.

enlightenedeatingg Anoreksija: Kako počinje i njeni simptomi

Ne uzimati hranu znači isto što i ne živeti

Šta se dešava kada bolest uznapreduje?

Kada anoreksija uznapreduje javljaju se telesni simptomi, poput krajnje izmršavelosti (kaheksija); suve, ispucale, perutave, opuštene, blede kože; slabe pokretljivosti udova; suvih usta; opstipacije; usporenog pulsa; sniženog krvnog pritiska i temperature; smanjene masti, belančevina i šećera; povišenog holesterola; gubitka menstruacije itd.

Iako je organska podloga anoreksije nezanemarljiva, važno je ne gubiti iz vida da su brojne telesne, a posebno hormonske promene posledica, a ne uzrok osnovnih smetnji i da postoji tesna veza između neurofizioloških i psihopatoloških procesa.

Depresija

Bliskost između depresije i anoreksije je jasna – ne uzimati hranu znači isto što i ne živeti. Kod anoreksične osobe životni dinamizmi su sniženi kao i nagonske težnje, postoji neprijateljski odnos prema sebi i svetu. Agresija koja je blokirana i neispoljena okreće se unutra i kreira depresiju. A kao što je već rečeno, agresija je energija neophodna za život. Onaj ko potiskuje agresiju zapravo potiskuje svoju energiju i zaustavlja aktivnost. Agresivnost usmerena prema samom sebi najjasniji izraz nalazi u suicidu. Depresija i inače predstavlja bivanje u stanjima koja ne afirmišu život, kao što je apatija, krutost, usamljenost, razmišljanje o smrti.

Prognoza

Razvoj smetnji i prognoza zavise od uzroka i dubine sukoba koji leže u pozadini ispoljenih simptoma, odbrana i spremnosti osobe da se leči. Poremećaj može duže trajati u blažem obliku. Obično se pomoć traži tek kada je gubitak telesne težine veliki i kada su upadljive psihičke promene. U najtežim slučajevima telesno propadanje dovodi do kaheksije i prognoza, bez prinudnog hranjenja i medicinskih postupaka, može biti neizvesna.


Marija Kulović – dipl.psiholog, geštalt psihoterapeut. Reč po reč – psihološko savetovalište.

Editors choice