Sam Akropolj treba posetiti posle podne da bi se izbegla gužva. Ja sam otišla oko 16h i ostala do zatvaranja, što je u ovom periodu godine 3 sata kasnije. Imajte na umu da je zimsko radno vreme sasvim drugačije. Naravno, ako niste zaljubljeni u arhitekturu i istoriju u velikoj meri, možete prošetati kroz ceo kompleks za manje od sat vremena.
Jezero Vouliagmeni
Naredna dva dana sam koristila komplet kartu za HopOnHopOff autobus. To je onaj turistički bus, najčešće na sprat, sa otvorenim krovom. U jednom danu sam se njime odvezla do poslednje stanice van grada, do jezera Vouliagmeni. Pomalo slano, mineralno, smešteno među visokim stenama, a odmah uz more, vrhunski uređeno, iako prelepo ovo jezero je, na moje razočaranje, imalo banjsku atmosferu. Zbog toga sam drugi deo dana provela na šljunkovitoj plažici preko puta. Svakako divan izlet.
Plaža preko puta jezera
Sutradan sam se uputila ka luci Pirej i upravo na tom mestu izašla iz busa i obalom krenula peške. Cilj je bio da pređem koliko god mi bude zanimljivo i onda ponovo uskočim u bus nazad ka centru. Tako sam prošla jedan veliki, moderno uređen zaliv sa sjajnim jahtama, raskošnim restoranima i baštama, pa zatim stigla u mnogo manji zaliv sa ribarskim barkama i restoranima koji su istinski oslikavali život uz more i od mora.
Pasalimano, primorski deo grada
Još dok sam se pripremala na ovaj put planirala sam da odem na bar jedan izlet van Atine. Ponuđača je zaista mnogo, međutim svi nude iste destinacije i po skoro identičnim cenama. Odabrala sam Delfe, grad koji su u antici smatrali za centar sveta. Kada sam na licu mesta videla na kakvom položaju je bio smešten zaista sam ostala zadivljena uloženim naporom za njegovu izgradnju.
Delfi
Sledećeg dana vreme je počelo da se kvari i to me je sprečilo da odem u posetu obližnjim ostrvima i provedem još koji dan na plaži. Ipak, bio je to odličan povod za šoping koji prvobitno nije bio u planu. Sada je bilo od zdravstvene važnosti kupiti toplu garderobu, pa čak i patike jer sam zbog ograničene kilaže kofera doputovala samo sa haljinama i sandalama. Nikada nisam više uživala u ovoj aktivnosti, jer je griža savesti zbog trošenja novca na neturističke sadržaje sada bila isključena.
Kulturni centar Stavros Niarchos Foundation
Preostale dane sam iskoristila na utvrđivanje gradiva. Obišla sam neke delove grada još par puta jer su mi se veoma dopali. Sporije sam prolazila nekim ulicama i više lutala. Više fotografisala. Još jednom na miru posmatrala smenu straže. Ušla u neke muzeje koje sam ostavila za “ako stignem”. Obišla novi kulturni centar Stavros Niarchos Foundation koji je projektovao čuveni Renzo Piano. Ujutro malo duže spavala. Duže sedela u baštama kafea i restorana. Odmarala.
Smena straže na grobu Neznanog junaka
Kada se pripremam za putovanje prikupljam samo tehničke informacije od važnosti za organizaciju. Lične utiske drugih ljudi izbegavam jer su upravo to, lični. Volim sama da izgradim svoje. Tako sam i sada stigla u Atinu, a da nisam imala nikakvo mišljenje o gradu, o životu u njemu, o ljudima. Dalje vam neću više ništa reći osim da je Atina grad u kom svako može da ispuni svoje planove za aktivan odmor, ili odmor sa aktivnostima, pa čak i samo odmor. Zapišite ovo na neko vidno mesto za sledeći put.
Moj “Diznilend”
Pročitaj još i ovo:
Cinque Terre – Pet zemalja u 11 kilometara
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
