Betsi Džonson (Betsey Johnson) živahna je baka čije se modne kolekcije oduševljeno kritikuju. Svojom neuobičajenom frizurom, stajlingom i nastupom, ruši predrasude o “đavolima” koji nose Pradu. Mnoge starije američke modne dizajnerke neguju imidž glamura, hladnoće i nedodirljivosti, dok otkačena Betsi na kraju svojih revija izvodi atletske akrobacije.
Betsi Džonson je lavica, rođena u avgustu 1942. godine u Konektikatu. Do trećeg razreda osnovne razvila je svoj izuzetan dar za crtanje i pričali su da “može da nacrta bilo šta”. Od četvrte godine učila je ples od bivše holivudske showgirl i pored plesa od nje naučila osnovne stvari o šivenju i saznala da je za svaku numeru važno da ima temu. Zbog toga se danas njen neobičan talenat često vezuje za ljubav prema plesnim kostimima. Isto tako, poznato je da svaka njena revija ima uvod, sredinu (samu kolekciju) i veliko finale. Betsi voli da kaže da “revija nije samo garderoba” i svojim osećajem za performans, zaista od revija stvara male pozorišne ili cirkuske predstave. Zbog toga je 2008. otkazala svoju reviju na “Njujorškoj nedelji mode”, jer su se revije održavale u šatorima u Brajant parku. Njen portparol objasnio je da je bilo nemoguće postaviti temu koju je zamislila u šatoru: “Tema cele kolekcije bio je Brodvej, a zaista nismo našli način da celu pozornicu, zavese i kulise smestimo u jedan šator”.
Status samostalnog dizajnera dostigla je nakon školovanja na Prat Institutu (Pratt Institute) i na Univerzitetu Sirakuza (Syracuse University). Tokom studiranja, bila je navijačica i članica jednog od najpoznatijih sestrinstava u Americi, iz kog su potekle brojne misice i modne preduzetnice, ali i uspešne političarke i sudije. Njeni modeli nas upravo i podsećaju na uobičajenu predstavu o devojkama iz sestrinstva. Ono što je Betsi donelo poštovanje underground scene svakako su druženje i saradnja sa Endijem Vorholom (Andy Warhol) i kratak brak sa Džonom Kejlom (John Cale) koji je jedan od osnivača benda The Velvet Underground. Poznanstva i saradnja sa “drugom stranom” kroz njen rad na brendu Alley Cat koji je u to vreme (sedamdesetih) bio popularan među rok muzičarima, doneli su onu oštricu koja je odvojila njen dizajn od popularne mode za devojke.
Put kojim se kretala od studija do danas, podseća na san svake modne blogerke. Nakon fakulteta prijavila se na konkurs za gostujućeg urednika jednog modnog magazina. Magazin ju je poslao na studijsko putovanje u London, koji je njenom životu i dizajnu dao ritam, zbog koga je porede sa Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood). Za godinu dana postala je glavni dizajner jednog od popularnih butika na Menhetnu tako što je sa nepune 23 godine došla sa koferom punim svojih crteža i dobila posao na licu mesta. Ubrzo je postala deo “talasa” mladih dizajnera koji su sarađivali sa pokretom “The Factory” Endija Vorhola. Sva odeća koju je Idi Sedžvik (Edie Sedgwick) nosila u svom poslednjem filmu “Ćao! Menhetn” (“Ciao! Manhattan”) delo je Betsi Džonson.
Sa 30 godina osvojila je “The Coty” nagradu koju su pre nje dobili i Ralf Loren (Ralph Lauren), Oskar de la Renta (Oscar de la Renta) i En Klajn (Anne Klein). Tvrdi da su se njene kreacije dopale mnogim uspešnim modnim kućama, ali i da su bili uplašeni kako će njene upadljive ideje proći komercijalno. Zbog toga, 1978. godine sav novac koji ima (uključujući honorar koji je dobila za snimanje reklame za Bajerov aspirin (Bayer) ulaže u sopstvenu modnu liniju koja nosi njeno ime. Otvorila je jednu malu prodavnicu u Sohou da bi ih danas bilo više od 45 u celom svetu. Ubrzo nakon osamostaljivanja, njeni klijenti postaju Sindi Loper (Cindy Lauper) i Madona (Madonna). Njihov imidž je ono čega se prvog setimo kada mislimo o modi osamdesetih i jasno je koliki je bio uticaj Betsi Džonson na modu tog vremena. Do danas, njene modele nosile su Dženis Džoplin (Janis Joplin), Debi Heri (Debbie Harry), Avril Lavinj (Avril Lavigne), Rijana, Kejti Peri, Keli Ozborn (Kelly Osbourne) i Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse) ali i Prins (Prince). Međutim, Betsi tvrdi da ne voli da radi sa zvezdama i da im kreira originalne modele, jer se “zvezde često predomišljaju”.
Nakon što joj je 1999. dijagnostikovan rak dojke, izbezumljena od straha odlučila je da o tome ne govori nikom. Radila je, kreirala i organizovala revije, ne objavljujući da je pod terapijom. Bolest je svojim neverovatnim duhom pobedila i o tome govorila na konferenciji za štampu, posle koje je uzela aktivno učešće u brojnim kampanjama za borbu protiv raka dojke. Interesantno je da je tridesetak godina ranije tetovirala munju na grudima, što je kasnije i njena kćerka Lulu (Lulu Johnson) uradila, u znak poštovanja prema majčinoj hrabrosti.
Svoju formulu stila objasnila je vrlo jednostavno: “Uzmete triko i dodate mu suknju”. Prepoznatljivi elementi njenog dizajna od početka pa do danas jesu: pink boja, životinjski printovi, srca, ilustracije nalik stripovima i pop-artu, ruže, motiv šahovske table i mrežaste čarape. Taj jedinstveni miks boja i mladalačkih motiva inkorporiran je u sve elemente ovog brenda, pa tako Betsi i danas sama dizajnira ambalažu i reklamni materijal za svoje proizvode.
Jelena Ignjatić – previše priča, premalo filtrira. Jedinstveni nosilac dijagnoze labrofagija. “Ćutanje je zlato, a ja ne volim zlato…” Kad pretera – laje, kad promukne – izvinjava se. Mrzi dugmiće. Uradila neke psihološke testove koji tvrde da je pali moć. Lažu!
