Kako senzibilisati okolinu – druge mame, drugu decu, vaspitačice, učiteljice, medicinske radnike?
Što se medicinskih radnika i zaposlenih u obrazovanju tiče, sam odabir profesije ih mora senzibilisati. Kod njih to mora biti u svakom trenutku prisutno, bez obzira na tip problematike sa kojom se sreću. Sistemski treba rešavati nespremnost za takav oblik rada.
Roditelji treba da imaju pozitivan, otvoren i podržavajuć stav o različitosti i da ga razgovorom (koji mogu da započnu upravo u trenutku kada se sretnu sa Androm, Vukijem, Mikijem…) prenesu na svoje dete. Roditelje prvenstveno treba osloboditi predrasuda, a deca kojima su oni uzor će lako započeti igru sa detetom “čudnijem” od njega samog.
Da li poznajete druge mame (roditelje) dece sa Daunovim sindromom? Postoji li ikakva mreža podrške? Ako ne postoji, kako bi trebalo da izgleda?
Poznajem Gordanu i Ivanu i njihovi saveti i podrška su mi najznačajnije smernice i oslonac kada mi nedoumicu stvori neka, da kažem, posebnost. Poznajem jos nekoliko roditelja ili članova porodice osoba sa Daunovim sinromom, ali sama nisam deo ni jedne organizacije niti udruženja. Mreža podrške postoji, ali sam sigurna da će se aktivnosti na tom polju u budućnosti značajno intezivirati, kako u vidu podrške deci tako i osobama sa Daunovim sindromom nakon završenog procesa obrazovanja.
Kakav je vaš Mihailo? Šta biste voleli da drugi znaju o njemu, sada i ubuduće?
Mihailo je dečko koji je našao način da svojim osmehom i radoznalim pogledom svu zabrinutost, strepnju i strah u tatinim i maminim očima pretvori u sreću i roditeljsku radost. Obasipan bezgraničnom ljubavlju, nežnošću i pažnjom, Mihailo uz svoj uzor i motivaciju, tri godine stariju sestru Danicu, raste i razvija se ritmom samo njemu predodređenim, a to je svakako mnogo drugačije, intenzivnije i ohrabrujuće u odnosu na naše projekcije budućnosti sa početka 2018. godine. Polazak u vrtić je sa sobom doneo veliki pomak u Mikijevoj socijalizaciji, a nadam se da će tako biti i pri svakom narednom stepeniku u sferi obrazovanja.
Mihailo će svakako biti dečak otvoren za igru i deljenje radosti i zagrljaja sa svakim ko mu za to da priliku. Sa svojim drugom Vukom, sigurno će provesti puno sjajnog vremena u igri i zabavi, a nadam se da će njih dvojica imati puno drugara, kako dece slične sebi tako i dece drugačijeg izgleda. A njihove mame će se potruditi da ni jedna predstojeća situacija nikome ne izgleda čudno. Jako puno truda i energije će uložiti u to!
Intervju sa još jednom hrabrom mamom, Nikolinom, pročitajte OVDE.
Fotografije: WANNABE MEDIA, Alek Živković
Aleksina Đorđević
