Za moje dobro muči me, da budem loša uči me, samo nemoj da misliš da sam ona ista devojčica koju laže bilo ko, jer kad čujem korak tvoj sa sebe skidam sve, na meni biće samo kap parfema, budući da u krajnjoj liniji dobar si za jednu noć al’ ne i za dve i zato ne mešaj ljubav, ljubav nema ništa s tim ja samo hoću dobro da se zabavim s obzirom na to da izgledam k’o kraljica i jaka sam k’o lavica – i upravo tu, u svom tom koloritu banalnosti, za koji držim da je pružio “neprocenjiv” doprinos seksualnim incidentima, sada već među osnovcima, nalazim solidnu startnu poziciju za razgovor sa mr sci med Danijelom Tiosavljević, psihijatrom. Koliko je udeo piskavog glasa turbo-folka u evoluciji od onog “prevari me, bol mi stvaraj” do pada u “za moje dobro gazi me”? Zapravo, da li se išta maknulo sa mesta ili je mesto postajalo sve jeftinije?
WANNABE MAGAZINE: Da li je turbo-folk sa svojim agresivnim stihovima koje izgovaraju žene više doprineo njihovom seksualnom oslobađanju u odnosu na sve napore intelektualaca i političkih aktivista?
DANIJELA TIOSAVLJEVIĆ: Ne mislim da agresivnost uopšte, u ma kom vidu i kroz ma koju sferu krčila svoj izlaz, može biti plemenito oslobađajuća i doneti dobro onome ko je čini. Agresivnost kao modus sticanja ma kojih prava, najčešće je izraz osećanja krajnje nemoći onoga ko ih potražuje. Često izraz nezrelosti. Uvek pokazatelj maladaptivnosti. Naša seksualnost je naša datost koja je sama po sebi lepa. Suptilne interljudske seksualne različitosti su za odnos dvoje, za celinu obogaćujuće. Kao takve su i izvor enormnog zadovoljstva. Ukoliko su različitosti brutalno odstupajuće one su izvor enormne patnje po pojedinca, partnerski odnos uopšte. Jedini vid dopuštene pseudoagresivnosti u seksualnosti jeste onaj u vidu igre najdivnijeg pobeđivanja podređivanjem u toku same seksualne igre, u krevetu – tamo, u buci sudara naših intima sve se autentično oslobađa, dopričava načinom koji jesmo.
Imati bogat seksualni život znači umeti istinski uživati u svim segmentima sopstvene, kao i seksualnosti svoga partnera
Da li su, tako ohrabrene, “osvetnice”, “preljubnice”, “druge žene”, “zavodnice”, ranije učene da je vrlina u povlačenju i pokornosti – učinile nešto korisno sa tzv. “soundtrackom rata”?
Svi epiteti koje ste upravo naveli sa sobom i u sebi nose upravo konotaciju agresivnog, čak i destruktivnog. O spoju agresije i seksualnosti smo, već, dovoljno jasno i pametnome dovoljno rekli. No, ono što inklinira iz vašeg pitanja jeste utisak koji imate o promeni sistema vrednosti. Rekla bih da danas, ne samo ovde, postoji vladavina moralnog pastiša – zamešateljstva različitih, čak dijametralno različitih sistema vrednosti uopšte. Savremeni način življenja uslovljava mešanje naroda putem kako realno veće pokretljivosti ljudi, tako i virtuelno, tj. putem mrežnih razmena. To rezultuje mešanjem religijskih, mikro i makro kulturoloških vrednosnih sabeležja istih. Te razmene utiču i na potvrđivanje, menjanje ili modifikovanje kako stavova tako i predrasuda uopšte, pa i onih u vezi sa sferom seksualiteta i partnerske emocionalnosti.
Starlete su sve brojnije na medijskoj sceni. Kako vidite ovu titulu, zanimanje, etiketu? Kome se danas u Srbiji aplaudira?
Starlete su pozorišne ili filmske glumice za sporedne uloge. Dakle, nisu zvezde, ali su zvezdice koje svojim umećem prave medijum za puni sjaj zvezde. U svetu su, kod nas takođe, javnosti kao starlete predstavljene i neke druge osobe, medijima zanimljive iz nekih drugih razloga. No, prema mom shvatanju, gotovo da ne postoji stvar ili pojam, pojava koja sa svojim potencijalom za upotrebu ne nosi i mogućnost zloupotrebe. Mislim da su, u ovom slučaju, mediji ti koji su značajno doprineli definicionom razrešenju ovoga pojma.
Inače, mediji su sila koja ima veliki uticaj na oblikovanje svesti ljudi uopšte, način njihovog razmišljanja i ponašanja. Selekcionisanjem ljudi koji postaju javni i podataka koje postaju informacije često se očitava sistem vrednosti i etičnost onih koji selekciju prave. Tako se učestvuje u instaliranju i podržavanju modela ponašanja i razmišljanja onih koji se nalaze tek na putu sazrevanja, formiranja svojih želja i usklađivanja istih sa svojim mogućnostima. Čini mi se da je kod nas, u odnosu na svet koji poznajem, prisutniji fenomen medijskog zapostavljanja onih koji su rezultatima svoga rada i karakternim osobinama zaslužili da se za njih zna.
Onih koji svojim postignućima, uloženim trudom, znanjem, umećem i talentom, svojom posvećenosti radu, načinom razmišljanja i ponašanja sijaju punim sjajem potpunih zvezda. Upravo njih, medijskim osvetljavanjem, treba sazrevajućima ponuditi za primer, zrelima za ponos, maladaptivnima za sticanje uvida i rađanje motiva za promenom. Tako se diže ta jedna i motiviše ona druga ruka za dizanje, za aplauz. Takvim aplauzom se pozdravlja vrlina, poštuje čovek, pravi dobro. A dobro postoji samo ako se pravi.
Za istinsko zadovoljstvo svojim seksualnim životom neophodno je i posedovanje kapaciteta za intimnost, za ljubav uopšte
Po vašem mišljenju šta najviše frustrira savremenog muškarca u epohi beskonačne tranzicije?
Gubitak moći. Ona čuvena Adlerova (Alfred Adler) teza o volji za moć kao osnovnom pokretaču životnih dinamizama čini mi se veoma prihvatljivom u odnosu na temu o kojoj govorimo. Mišljenja sam da je u ovo post-moderno doba muškarac više nego ikada cenjen i samoprocenjivan po količini moći, dominaciji koju ostvaruje u svim životnim sferama: poslovnoj, socijalnoj, sportu… pa i rekreaciji (smeh), u broju ili kvalitetu žena “koje poseduje”, sve do uspešnosti u seksualnoj realizaciji sa svojom partnerkom. Pored drugog muškarca kao konkurenta u trci za takvo sticanje samopouzdanja i samopoštovanja, na startnoj poziciji je, od skoro, i žena. Potpuni “raspad sistema” počinje ako je ta brza žena i brža žena. “Slom” nastupa kada je brža žena, njegova žena! (smeh)
Opa, bato! Neću ja ništa da učitavam kako sam i šta ovde razumeo, idemo dalje… Insistirate li na preciznim sufiksima, npr. urednik/urednica, borac/borkinja, kao pokazateljima rodne ravnopravnosti?
Ne. Nikakvi sufiksi ne mogu doneti rodovima ravnopravnosti tamo gde ih, u samoj prirodi stvari i suštini interrodnog odnosa, nema. I vice versa. Počinje se, dakle, uvek od rada na suštini, forma je propratni fenomen.
Da li dekoracija statusnim simbolima povećava šanse za bogat seksualni život, kada je o frajerima reč?
Imati bogat seksualni život znači umeti istinski uživati u svim segmentima sopstvene, kao i seksualnosti svoga partnera. Kao takav, pre svega, podrazumeva osobu zadovoljnu svojim polom, slobodnu da ga upražnjava i sposobnu da uživa u svom seksualitetu. Za istinsko zadovoljstvo svojim seksualnim životom neophodno je i posedovanje kapaciteta za intimnost, za ljubav uopšte. To znači sposobnost da se stvori bliskost, kao i potencijal za voljenje drugoga. Prema mom shvatanju, dekoracija statusnim simbolima samo u društvima sa dominantno-nezrelim sistemom vrednosti može uticati na kvantitet, ali ne i na kvalitet seksualnog života, njegovo bogatstvo.
Zašto je seks bez egzibicionizma (kamera, zabranjen prostor, težnja ka perfekciji) postao besmislen?
Seksualni odnos po svojoj prirodi podrazumeva egzibicionizam. Mislim na egzibicionizam podeljen i razmenjen sa partnerom, njega i sebe radi. Potpuno dati sebe drugome znači potpuno se ogoliti, razotkriti, ponekad biti i vulgaran, zdravo “poludeti” udvoje. U tom činu uzajamnog podavanja spontano se skida sve što prirodu steže i guši, menja. A priroda je jedino tako i tada potpuno lišena društvenog i gotovo – perfektna.
Prosečna Srpkinja je iznadprosečna. Superžena
Dok se suprotni polovi merkaju i odmeravaju snage, gejevi se najbolje zabavljaju u krevetu i van njega?
U seksualnoj igri istinski uživaju, što je značajno za psiho-fizičko blagostanje uopšte, svi koji istinski uživaju u svom seksualitetu i imaju sebi adekvatnog partnera.
Šta se u međuvremenu dogodilo sa prosečnom Srpkinjom u zrelim godinama, gubitnicom tranzicije?
Pokušaću da budem duhovita u odgovoru. Prosečna Srpkinja je iznadprosečna. Superžena. Sa dve ruke zatvara deset rupa, sa dve plate troši kao sa četiri, najgori je vozač koji najsporije vozi, a sve stigne da završi na vreme i sa manje saobraćajnih prekršaja (o statistici), ima šporet u kuhinji, ima i kuhinju, kuva, pegla, dobija nagrade na školskim takmičenjima u pisanju pesmica i stalno je nasmejana, samo se to ne vidi. To je vama gubitnica, a?
Daleko bilo. Samo da ne dođe do velikog praska. Kako su žene različitih generacija u Srbiji razumele seriju “Seks i grad” (Sex and the City)?
Hiljadu žena, hiljadu ćudi. U različitim interpretacijama projektovali različiti sistemi vrednosti, ali i postojeće želje i potrebe. Serija, pored i posle svega, ima jednu, jednostavnu, a po svemu veliku poruku: U ljubavi je spas. A ljubav podrazumeva mnogo vrlina, danas hrabrosti ponajviše.
Savremeni način življenja uslovljava mešanje naroda putem, kako realno veće pokretljivosti ljudi, tako i virtuelno, tj. putem mrežnih razmena. To rezultuje mešanjem religijskih, mikro i makro kulturoloških vrednosnih sabeležja istih. Te razmene utiču i na potvrđivanje, menjanje ili modifikovanje kako stavova tako i predrasuda uopšte, pa i onih u vezi sa sferom seksualiteta i partnerske emocionalnosti. Hoću da kažem i da živimo u socio-kulturološkom području gde se žena, uglavnom, još uvek doživljava kao posed.
Kako danas stojite recimo sa tabloidima koji vole da se raspituju za vaše zdravlje i šta mislite o senzacionalizmu?
Na sreću, nije za svakoga ko informiše vest jedino ako je čovek ujeo psa, pa taman da se to nikada nije ni dogodilo. Ne uređuju i ne pišu samo oni koji su, vođeni egoističko-hedonističkim porivima, skloni sticanju i isticanju senzacionalizmom, makar i po cenu gubitka duše. Jer, “kakva je korist čoveku ako i sav svet dobije, a duši svojoj naudi”? Ta vrsta neetičnosti je pogubna po njenog domaćina. Ma koliko se neki trudili da nas uvere u suprotno (smeh) ljudi su po svojoj prirodi, ipak, razumna bića sposobna da vrše adekvatnu selekciju informacija vođeni pozitivnim sudom realnosti. Treba, dakle, javno mnogo više isticati ljude koji, u tišini svoje skromnosti i na račun svoga znanja, marljivo hodaju naizgled malim koracima do velikih dostignuća… A veliko je dostignuće danas i postati i ostati čovek. Opstati kao čovek.
Tekst: Milan Nikolić
Foto: Nikola Ilić (Flickr: Ilić Nikola)
Make up: Tijana Mitić
Total concept: Milan Nikolić
Special thanks to Nina Fićović
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
