Pojmovi bolje i gore polaze od podrazumevanog stanja, koje je loše. Ali možda još niste dovoljno loše, da bi vam bilo bolje. To je ona priča o doticanju dna, koje istovremeno služi kao odskočna daska, osim ako ne rešite da ostanete na dnu i udavite se. Ili da makar pokušate da to uradite, pa da vidite hoće li vam se probuditi volja za životom i da li će vam krenuti na bolje. Možda ne mislite da u tome imate izbora, ili da možete mnogo da utičete na to, hoće li vam biti bolje ili gore, ali imate. Stvar poboljšanja i pogoršanja je stvar rešenosti da nešto iskusite, čak i kad toga niste svesni i tiče se svakog “daun” stanja – psihičkog, emotivnog, zdravstvenog.
Bolest
Izlečenje često nastupa nakon pogoršanja. Neka bolesna stanja imaju taj dramatični rasplet, da dok ne postane najgore, ne može ni da krene na bolje. Ponekad, izlečenje ne nastupi uopšte, ali vama ipak bude bolje, jer ste zauzeli stav u odnosu na bolest i rešili ste da se ne predate. Neka bolja stanja trajno variraju (nekad bolje, nekad gore – karakteristično za sve hronične bolesti i smetnje) a neka se zavše fatalno, iako je osoba bila u usponu, osećala se bolje i izgledala bolje. Bolest je osetljivo pitanje, jer smo sigurni da nikada ne želimo da budemo bolesni i da niko to ne želi, da je bolest zlo koje napada iznenada i koje često pobeđuje i pored sve borbe. A ipak, ako nas bolest navede da preispitamo baš ta, najosetljivija ubeđenja i da shvatimo zašto smo hteli da iskusimo bolest (da savladamo najvažniju životnu lekciju, da ispunimo karmu, da odbacimo bolesna ubeđenja i promenimo život, da se suprotstavimo telesnoj slabosti i okrenemo moćima uma…) onda nam bude bolje, bez obzira na ishod.
Povređena osećanja
Emotivna bol ume vrlo efikasno da nas dovede do dna. Ako potiskujemo osećanja i borimo se protiv patnje, duže ćemo ostati u stanju trpljenja i konstantnog stresa, u trajno lošem stanju, koje nije ni gore ni bolje. Trudeći se da se poduhvatimo života i prenebregnemo emotivnu bol, najverovatnije ćemo razviti neku fizičku patnju (bolest) koju nećemo moći da ignorišemo. Patnja mora da se odradi. Mora da se plače, očajava, razmišlja o samoubistvu. Sve dok se ne uplašite da ćete poludeti. Dok i sami ne primetite ono što vam svi govore – da strašno loše izgledate i da ćete se razboleti ako nastavite tako. Međutim, vi ste već bolesni – od odbačenosti, izdaje, prevare, a to su sve teške i dramatične bolesti, one u kojima je potrebno da dotaknete dno i da vam bude gore, pre nego što krene na bolje.
