Da li je i tebi dosadilo ČEKANJE na ljubav?

Znate, čini mi se da uopšte ne vredi razmišljati o tome. Ako smo stvarno dospeli do dna strpljenja, totalno se smorili čekajući ljubav i isprobali sve načine čekanja – pasivno, aktivno, prizivajuće, verujuće, probajuće i kopajuće i sada smo do guše u onoj kaljuzi očajanja, mislim da jedino možemo da prestanemo. Nešto u svemu što smo radili dovelo nas je tu gde smo. Možda nismo radili pogrešno, možda nas bogovi sve vreme usmeravaju pravim putem, ali ja stvarno više ne mogu da mislim o tome i da tražim nekakav smisao, koji ne vidim, ali u koji možda mogu da poverujem. Možda je sve gotovo, a možda je sve iskušenje, ali ja nemam više ni malo vremena za čekanje. Ni za traganje, kopanje, probanje, verovanje, pokušavanje. Prestajem skroz. Nije smešno, nije cinično, nije ništa. Prosto, dosta je. Dosta sam ja tražila ljubav i bavila se nečim što očito ne umem da radim. Neka ljubav nađe mene. Ne bežim, ne odustajem, ne zatvaram se, ne mislim negativno, samo sam svoj deo obavila i nije bilo dobro. Neka oni bogovi nešto učine sada, na njih je red. Prepuštam posao stručnjacima, a ja odoh da gledam svoja posla.