Zaljubljenost je više fizika nego hemija – kad se nađemo u prisustvu osobe u koju smo zaljubljeni, neki magnetizam privlači naše ruke i lepi ih za njeno telo i naš pogled i naše interesovanje. Žestoko smo fokusirani na tu osobu i primećujemo i registrujemo sve. I sve nas zanima. Smatramo da su njene mane šarmantne (vrska dok priča, ali to je taaaaako slatko) – predmet zaljubljenosti je kao nova igračka koju neko vreme ne ispuštamo iz ruku i stavljamo je pored sebe na jastuk, kad legnemo da spavamo.
Požudu registrujemo (i realizujemo) i kad smo svesni da sa nekim nemamo ništa zajedničko, da nemamo o čemu da razgovaramo i da nas njegovo društvo i ne intersuje van kreveta.
