Odlazak kod lekara je dobra ideja, ali i dodatno odmaranje i opuštanje uz meditativnu muziku (ili vođenu meditaciju), šetnja u prirodi, rasterećenje svih obaveza koje možemo da pomerimo.
Nedostatak koncentracije
Hroničan stres utiče na našu sposobnost da se usredsredimo, kao i na pamćenje, odnosno, skladištenje informacija u mozgu. Visok nivo dugotrajnog stresa može da „desetkuje“ naše snage i sposobnosti i da nas totalno poremeti u dnevnom funkcionisanju.
Rasejani smo, zaboravljamo stvari koje inače obavljamo rutinski, grešimo u poslu, nespretni smo i dodatno se nerviramo što ne upravljamo sobom, a to samo pojačava stres. Ako osetiš da se vrtiš u začaranom krugu smanjenih sposobnosti, nervoze i rasejanosti, da ti dođe da se rasplačeš od nemoći i besa – preduzmi nešto. Dobro je isplakati se, ali zatim je potrebno da se umiriš i opustiš. Praktikuj disanje po principima joge, radi vežbe istezanja, učini sve što te opušta.
Srce ti „preskače“ i kuca ubrzano
Preskakanje otkucaja i ubrzano lupanje srca, praćeno bolovima u grudima i osećanjem teskobe (kao da ti neko sedi na grudima) mogu da izazovu napad panike – strah da se gušiš ili si u predinfarktnom stanju pojačaće simptome. To je realan strah i ako ovo stanje potraje i dvadesetak minuta, potraži pomoć lekara. U međuvremenu diši duboko i lagano i isturi grudni koš, kao da želiš da „otvoriš“ pluća, kako bi dobila više kiseonika.
