Da li vam se dešava da vas TikTok videi uvuku u zečju rupu srećnih parova koji provode vreme zajedno tako što kuvaju, plešu, ili se toliko dobro poznaju da pomislite – wow, ja sebe ovako dobro ne poznajem. Verovatno ste u tim momentima pomislili kako su oni, sigurno, u savršenim vezama. Možda ste čak bili i pomalo ljubomorni, što je sasvim normalno. Svi želimo da budemo u vezama koje izgledaju savršeno. Ali, u tome je i stvar – te veze samo tako izgledaju.
Nisam sigurna da postoji ikakav vodič za savršenu vezu, a čak i ako postoji – nisam sigurna da mu treba verovati. Veoma je jednostavno – savršene veze ne postoje. Postoje savršeno provedeni momenti sa partnerom. Postoje savršeni dani. Ali veze – definitivno ne.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kako bi izgledala savršena veza? Da li bi to značilo da se vi, prosto, uvek slažete; da ne postoje konflikti; da je sve, pa, savršeno? Ali, šta bi ta savršenost podrazumvala? Da li bi u toj savršenosti tražili nekog ko je sličan nama? Jer sličnost nije savršena. Onda bi nam bila potrebna neka verzija nas samih koja bi se savršeno uklapala sa nama, a opet bila drugačija.
Ljudi sa latinoameričkog govornog područja za svoju srodnu dušu govore – media naranja (polovina pomorandže). Priznaćete da nikad niste uspeli da pomorandžu podelite na dva jednaka dela. Baš tako, ni mi nemamo neku savršenu polovinu koja nam savršeno odgovara.
Kada je u pitanju potraga za partnerom koji je idealan za nas, onda je valjda to osoba sa kojom vidimo budućnost. Ali, ta budućnost nije besprekorna. Takvu budućnost kreiramo zajedno, hodajući po neravnom putu, praveći greške koje ćemo zajedno rešavati.
Kad smo bili tinejdžeri, činilo nam se da je baš ta naša simpatija sve što nam je potrebno. Na osnovu fizičkog izgleda, na osnovu ponašanja, manira, sve, ta osoba je u našoj glavi imala sve što nam treba. Međutim, bili smo klinci, nismo znali šta nam je potrebno. Čak i sada kada gledamo serije ili filmove, u kojima se pojavljuju zaljubljeni srednjoškolski parovi, pomislimo kako će ih šamar realnosti zveknuti kad odu na fakultet. Što se uglavnom i desi.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Na studijama se najviše razvijamo – tada saznajemo ko smo, šta želimo, čemu težimo. I primetićete da u tim momentima ne mislimo o partneru koji nam je potreban, ne maštamo o savršenoj vezi. Maštamo o idealnim pozicijama na kojima ćemo da radimo, maštamo o stanu u kom ćemo se osećati kao kod kuće. Maštamo o sebi.
Onda kada stanemo na noge i pronađemo ne-tako-savršen-stan, ali savršen za nas, zaposlimo se na ne-tako-savršenom-radnom-mestu ali dovoljno dobrom da bismo ostali dve godine kako bismo imali iskustva, onda se zapitamo – gde je naš savršen partner?
Tada pokušavamo sebi da objasnimo da to što su drugi u savršenim vezama nema veze sa nama. Mi idemo svojim putem. Ali, voleli bismo da imamo nekog, makar za te savršene trenutke.
Savršeni odnosi ne postoje -kako oni romantični, tako ni prijateljski; niti bi išta trebalo da bude savršeno kada je u pitanju dvoje ljudi. Odnosi se grade, na njima se radi, veze se ojačavaju. Niko nije naša media naranja, jer čak ni pomorandža nema svoju savršenu polovinu. Međutim, možemo da se zaljubimo dovoljno da ti problemi koji nastaju izgledaju toliko nevažni, da onda kad ih rešimo – pomislimo – ovaj dan je savršen sa tobom.
Naslovna fotografija: instagram.com/humanlovers
Milica Antić
