Glupi razgovori su kao neukusna hrana, koju jedete samo zato što je servirana. Vrlo brzo vam se smuči, a glad niste zadovoljili.
Naravno, ne možete sa svakim voditi smislene razgovore. Ali možete imati dovoljno različitih osoba, sa kojima ne morate biti posebno prisni i održavati neki stalni kontakt, ali sa kojima uvek pričate nešto što ima smisla. Vaši smisaoni punktovi treba da budu strateški raspoređeni. Sa nekim ćete pričati uglavnom o knjigama – osoba koja puno čita uvek će imati da vam preporuči nešto što je otkrila, a čak i ako su vam ukusi potpuno različiti, zanimljivo je saznavati šta je ono što neko drugi smislen nalazi u nekim drugim smislenim stvarima, koje mi radije zaobilazimo. Oblast umetnosti i kulture je široka, sigurno tu ima još sagovornika sa kojima možete razgovarati o filmovima i muzici, na način koji razotkriva unutrašnji svet, doživljaj, filozofiju, emociju i suštinski izraz koji nečija ličnost nalazi baš u tom delu, u tom zvuku, u tom žanru.
Zatim, tu su osobe za porodične priče. Sa njima razmenjujete porodična i zdravstvena iskustva, što zna da bude vrlo praktično – saznate kako je neko nešto sebi olakšao ili kakva je procedura za neki postupak koji vas očekuje. Saznate da niste sami u problemima sa kojima se srećete, da ih je neko već prevazišao, kako se pri tom osećao i šta je činio, a šta nije. Bude vam lakše što nemate samo vi čudne roditelje, manjak ljubavi i podrške, nemoguću decu, dementne babe i alkoholičare. Ove razgovore, u kojima se potpuno ogoljavate, takođe možete voditi sa onima sa kojima niste mnogo prisni – ljudi su uvek spremni da se otvore, jer je svakome potrebno da zna da nije jedini koga opterećuju porodični i zdravstveni problemi.
