U vreme u kom je živela, žena je imala status kao i deca, starci, stranci i robovi, dakle nije ga imala. Udavala se vrlo mlada protiv svoje volje za onog kog odrede njeni roditelji, a to su bivali uglavnom srednjovečni muškarci. Kako nije imala obrazovanje, nije mogla da pruži ni suprugu ni društvu mnogo više od rađanja dece.

Ovo je priča o jednoj ženi koja je pronašla način da jedino što ima uzdigne na nivo oružja i upotrebi ga kao sredstvo za okončanje rata.

Ovo je priča o dva osnovna nagona – erosa i tanatosa i pobedi ljubavi, za koju su se borili i hipici.

Ovo je priča o paroli “Ljubav, a ne rat!”

144 Dame literature: Lisistrata, žena buntovnica

Jedno od brojnih rešenja za korice knjiga

Atina, 5. vek pre nove ere.

Žena ne učestvuje u društvenom životu, ne glumi u pozorištu i ne posećuje ga. Retko napušta kuću i ne donosi bitne odluke. Ali, pojavljuje se jedna koja će preispitati takav poredak stvari u trenutku kada su muškarci sjajne i bogate Atine zauzeti ratom koji traje godinama i donosi propast svima. Peloponeski rat se ne završava, devojke ostaju usedelice, deca ne poznaju svoje očeve, a muškarci se vraćaju u domove samo na dan-dva nežnosti sa svojim suprugama. U takvom trenutku hrabra Lisistrata odlučuje da okupi žene iz svih zaraćenih polisa i predlaže im da se zajedno odupru takvom stanju.

Plan je jednostavan: svaka će svog muža dočekati namirisana, u sandalicama, u lepe haljine odevena, ali mu se podati neće! Ukoliko je na silu u ložnicu odvuče – nek’ se drži čvrsto za dovratak, a ako ni to ne pomaže – nek’ se preda kao džak! Treba li reći koliko je to ženama teško palo…

Lisistrata: Mi, žene, hoćemo li sklonit’ muževe

Da sklope mir, uzdržati se moramo…

Mirina: Učinićemo, ma i mreti trebalo!

Lisistrata: Od kite moramo se uzdržavati!

(Opšte negodovanje. Kratka pauza)

A šta se okrećete? Kuda idete?

Šta usne prćite i glavom tresete?

Šta boju menjate? Šta suze ronite?

Ded, da l’ hoćete il’ nećete? Šta se kanite?

Mirina: To ne bih, više volim neka traje rat!”

Nakon polaganja zakletve, najstarije od žena na čelu sa našom junakinjom zauzeše Akropolj. Otpor staraca koji ostaše u gradu i muškaraca koji su se tu našli bio je veliki. Ali, otpor žena. One sve teže podnose molbe svojih muževa da prekinu sa opsadnim stanjem i da im se podaju. Lisistrata je očajna, jer je pobuna uvek stvar zajednice: “Uspaljujemo se – da ukratko kažem sve!”

240 Dame literature: Lisistrata, žena buntovnica

Lisistratu su postavljale na pozornicu najčešće feministkinje

Pobunjena grupa žena se osipa sa različitim izgovorima. Jedna želi samo da omlati kudelju, jedna da skokne do kuće da se porodi, a juče ne beše ni trudna. Lisistrata shvata da stvar mora da se ubrza, inače, sve propade. Priroda traži svoje. Seks-štrajk je ušao u šesti dan.

Posle niza smešnih i lascivnih situacija dolazi spartanski glasnik u erekciji, obaveštavajući o jednodušnom štrajku u Sparti i spremnosti muškaraca da jednoglasno glasaju za mir. Delegacija dolazi sa nečim kao pleten kotac na bedrima svojim. Otkrivajući se, delegati otkrivaju da ne nose nikakvo oružje pod odorom, već da im se od strašne patnje žila napregla. Naša revolucionarka potom na lepoj zadnjici mlade devojke umesto mape, podseća zaraćene strane na nekadašnje prijateljstvo i u nekoliko minuta sklapa se mir. Sreća i ljubav su ovladali polisima ponovo.

Iako se u ovom delu rat završio, u stvarnosti nije, a Peloponeski rat je toliko oslabio Heladu da je na kraju postala lak plen Filipu Makedonskom, čijom pobedom se okončava moć polisa. Pre 2,500 godina priča o ženi koja vodi političku borbu mogla je biti samo komedija, odgovarajući na Aristotelovu definiciju smešnog: ono što je ružno, a ne škodi. Jer je borba žena bila baš to: neprirodna, nemoguća, benigna predstava.

Ipak, Lisistratin duh je nastavio da živi, a žene iako imaju mogućnost da se bave društvenim životom, koriste ponekad njene, kroz istoriju, ipak delotvorne metode. Navela bih samo neke od njenih sveštenica. Ana Bolen (Anne Boleyn) je zavela kralja Engleske Henrija VIII (Henry VIII) govoreći mu da se zavetovala na čednost do braka i da bi se pre odrekla života nego svojih principa, što rezultira raskidom Engleske sa katoličanstvom, jer papa nije hteo da odobri njegov razvod sa Katarinom od Aragona i Kastilje (Catherine of Aragon). Epilog priče je prelazak Engleske na protestantizam i Elizabeta I (Elizabeth I), njihova kćerka.

U novijoj istoriji na ovaj vid borbe je pozvala belgijska senatorka Marlen Temerman (Marleen Temmerman), koja je pozvala supruge svih poslanika u parlamentu da uskrate svojim partnerima seks dok se oni ne dogovore o vladajućoj koaliciji – jer je njihova zemlja bila sedam meseci bez dogovora o vladi. Slični bojkoti bili su u Kolumbiji, zatim Keniji – gde je rešena post-izborna kriza uz veliku pomoć ovog štrajka, Kamerunu, Liberiji – gde su žene dobile značajnu ulogu u okončanju građanskog rata na taj način i Togu, a njenu efikasnost su uvideli i političari iz Ugande koji su pozvani da svojim ženama uskrate bračne dužnosti dok ne obećaju da neće glasati za vladajuću stranku.

Eto, drage moje i dragi moji, ljubav je moćna sila.

E, sad, ljubav ili ne, seks-štrajk ili ne, Lististrata je pokazala da žene uvek mogu da dignu glas i budu saslušane. Ona nije imala drugi način. Mi imamo. Osvestila je i osnažila žene, koje su sebe zatvorile u uloge koje im je dodelilo društvo.

Eto, moje žene, volite svoje muškarce i čuvajte u srcu lekcije koje su se održale kroz vekove. Nisu momci loši, šta bi oni bez nas?

Prethodni tekst iz ovog serijala možete pročitati ovde


Tanja Lalić voli sve što je lepo: dobre knjige, film, fotografiju, inspirativne ljude i prirodu. Cilj joj je da što veći broj ljudi zarazi virusom umetnosti.

Comments