Ono što povezuje amigdalu sa razvojem anksioznih poremećaja jeste činjenica da se skladište sećanja vezanih uz strah nalazi upravo u ovom delu mozga. Ukoliko dođe do poremećaja amigdale i njenog funkcionisanja, tada prag okidanja anksiozne reakcije postaje izuzetno nizak, a ako se sve to poveže i sa nekim oblikom kognitivnog uslovljavanja i ukoliko se pojave greške u procenjivanju zastrašujućih situacija, sve to može da rezultira hiperkativnim anksioznim stanjem.
Dakle, moguće je da anskiozna osoba ima problem genetske prirode gde se javlja preterana osetljivost amigdale što dovodi do niza jačih ili slabijih anksizonih poremećaja. U takvim slučajevima, konsultacija sa lekarom i terapeutom je neizbežna kako bi se dobile prave informacije o lečenju ove vrste poremećaja. Ipak, u slučajevima kada depresija ili anksioznost bivaju izazvani isključivo psihičkom slabošću osobe koja pati od ovakvih poremećaja, tada nastupaju sledeći saveti tj. koraci ka ozdravljenju:
Pravilno disanje
Kada vas uhvati napad panike i straha, najpre udahnite a zatim i izdahnite duboko. Poradite na učenju tehnike pravilnog disanja. To će vas za početak smiriti.
Realno sagledavanje problema
Koji god da vas problem muči, saberite se i razmislite koliko je on zaista ozbiljan i pokušajte da nađete rešenje za isti, jer ne zaboravite – svaki problem je rešiv!
Realna slika sebe u društvu
Ukoliko je osoba depresivna, u 90% slučaja se radi o nezadovoljstvu samim sobom. Istina je da treba da težimo perfekciji i da se trudimo da budemo što bolji na svim poljima u životu. Nikada nemojte odustati od toga, ali jedno je sigurno – preveliko opterećenje samim sobom i dostizanjem cilja ne vodi nigde. Budite realni sami pred sobom, ne treba da budete umišljeni i da mislite da ste savršeni ali svakako ne treba ni toliko da se opteretite činjenicom da želite da postanete bolji toliko da vas ista zaslepi i da učini da nikada ne budete zadovoljni samim sobom.
Ne idite iz krajnosti u krajnost
Nemojte sve da prepuštate slučaju, nego se potrudite da ostvarite svoje ciljeve. Ipak, nemojte biti ni toliko opterećeni postizanjem određenog cilja da vas to izludi i da strahujete od neostvarenja cilja. Nađite zlatnu sredinu, trudite se, borite se ali znajte da na neke stvari ne možete lično vi da utičete, te se stoga delimično i prepustite. Nemojte da gubite energiju na stvari koje ne možete da kontrolišete.
Ne sažaljevajte se
Mislite pozitivno i ne dozvolite da vas neki mali psihički poremećaj toliko izvede iz takta da ne možete normalno da funkcionišete, a što je najvažnije nemojte sami sebe da sažaljevate jer takvo razmišljanje može samo da vas odvede na dno.
Iako smo vam dali ove savete, znamo da prevazilaženje depresije i anksioznosti nije ni malo lak proces ali svakako vas ohrabrujemo da nastavite svoj put ka izlečenju. Ovaj proces nije ni brz ni lak, te stoga imajte strpljenja. Budite pozitivni i nasmejani! Sve će biti u redu na kraju, jer ako nije u redu – nije ni kraj!
Aleksandra Grujić
