Od suknji sa četiri metra tkanine do mini suknje i od jednostavne crno-bele kombinacije do 40 boja po modnoj marki. Od Koko Šanel (Coco Chanel), preko Kristijana Diora (Christian Dior), Iv Sen Lorana (Yves Saint Laurent) i Balensijage (Cristobal Balenciaga), do Meri Kvant (Mary Quant) i Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood). Ispratite koliko se moda menjala, koliko su se u proteklom veku naglašavali različiti segmenti ženskog tela i ko je kako uticao na razvoj krojeva, modela, kreiranju drugačije siluete i uvođenju novog, pomeranju granica, a opet, svako od njih sa jedinstvenim pečatom i prepoznatljivim stilom svoje modne marke i imenom koje je ostalo upamćeno u top deset modnih velikana koji su promenili svet i uticali na oblikovanje budućeg u svetu mode. A sada, nekoliko reči o onom što ih je načinilo stvarno velikim.
Pol Puare (Paul Poiret)
Najcenjeniji kreator haljina Pariza u godinama pre Prvog svetskog rata. Zapažen zbog neoklasicističkog sa primesama orijentalnog stila. Zalagao se za zamenu korseta grudnjacima i uvođenje veoma uskih suknjica u kojima se mogu praviti jedino mali koraci. “Oslobodio sam bistu, a okovao noge”, govorio je. Inspirisan istočnom umetnošću i ruskim baletom, kreirao je raznobojne modele, večernje haljine, turbane, a zbog njegovih harem-pantalona u nijansama ljubičaste, crvene, narandžaste, zelene i plave nastali su neredi na ulicama Pariza, te su neki koji su ih nosili završili i iza rešetaka! Bio je prvi koji je lansirao “majicu-haljinu”, dekorisao izlog i prvi koji je napravio PR vratolomiju od žurke gde su polugoli konobari služili 900 litara šampanjca na 300 gostiju u vidu orijentalnog tematskog banketa.
Gabrijel “Koko” Šanel (Gabrielle Coco Chanel)
Stvarala je po završetku Prvog svetskog rata, i u njenim kolekcijama preovlađivale su uglavnom crno-bele kombinacije. Pošto je zamenila korsete jednostavnijom elegancijom, išla je dalje sa jednostavnim odelima, haljinama, ženskim pantalonama, da bi vrhunac dostigla u “maloj crnoj haljini” i svojoj liniji parfema, a naročito planetarno popularnom Chanel No.5.
Kristijan Dior (Christian Dior)
Posle Drugog svetskog rata na scenu stupa Kristijan Dior. Dok su Chanel i Balenciaga slavili rani minimalizam, Dior je bio posvećen krojevima iz prošlosti živih boja i punim suknjama od četiri metra tkanine. “Kreirao sam cvetnu ženu”, govorio je ovaj majstor oblikovanja siluete. Njegova “New look” revolucija išla je u skladu s onim što je istakao po završetku rata: “Evropi je dosta palih bombi, sada želi da krene vatromet!”
Kristobal Balensijaga (Cristobal Balenciaga)
Jedan od malobrojnih kreatora koji je sam dizajnirao, sekao tkanine i šio modele za svoje kolekcije kao vrhunski majstor. Balensijaga je 1951. totalno transformisao siluetu, šireći ramena i uklanjajući struk. 1955. kreirao je “tunika-haljinu”, koja je 1957. prerasla u “košulja-haljinu”. Iste godine lansirao je i “bebi-dol haljinu” sa visokim strukom i graciozni “čaura-kaput”, “balon-suknju”, kao i mnoštvo drugih inovacija. 1959. njegov rad je kulminirao veoma izraženim suženjem haljine i kaputima sečenim kao kimono, a za njegov najveći doprinos svetu mode smatra se nova silueta za ženu.
Iv Sen Loran
Pored toga što je prvi 1966. godine lansirao smoking za žene, bio je poznat po svojoj upotrebi neevropskih kuturnih referenci i ne samo modelima bele puti na revijama. Bio je prvi živi kreator koji je dobio samostalnu izložbu u njujorškom “Metropolitan” muzeju 1983. godine.
Meri Kvant
Birajući da naglasi noge a ne ženske obline, ona je obukla prvo svoje modele, a onda i dobar deo Londona u “tunika-haljine” i “vruće pantalonice” koje otkrivaju butine, čineći “mini” simbolom nove oslobođene žene. Smatrala je da mladi treba da se oblače tako da udovolje sebi i da shvate modu kao igru.
Emilio Puči (Emilio Pucci)
Osim što je podario život “džet-set” modi, igrao se geometrijskim printovima i lakim tkaninama praveći od njih remek-dela. Od svilenkastih žersej haljina, do sintetičkih kupaćih kostima, sve ovo je njegovih ruku delo. Zvali su ga “Princom printova”. Proterao je podsuknje, ostavljajući time više mesta u koferima i ormarima. Ono što je zanimljivo je to da je on iz stare cenjene italijanske porodice, da se u Drugom svetskom ratu borio u vazdušnim snagama Italije i da prvo što je kreirao bila su odela za skijaški tim koledža iz Oregona, za koji je i sam dobio skijašku stipendiju.
Rozita (Rosita) i Otavio (Ottavio) Misoni (Missoni)
Njihova trikotaža je poznata po mnoštvu pruga, geometrijskih i floralnih oblika i kaleidoskopu boja. Takođe su koristili mnogo različitih tkanina kao što su vuna, pamuk, lan, viskoza i svila. Dajana Vrilend (Diana Vreeland), bivša urednica američkog “Vogue”-a je držeći svoju prvu haljinu Missoni rekla: “Pogledajte! Ko kaže da postoje samo boje? Tu su i tonovi.” Od 12 boja po kolekciji njihova modna marka sada broji čak 40. Hrabro. Na međunarodnoj modnoj sceni nosile su ih: Demi Mur (Demi Moore), Kameron Dijaz (Cameron Diaz), Šeron Stoun (Sharon Stone), Dženifer Lopez (Jennifer Lopez), Blejk Lajvli (Blake Lively), Nikol Kidman (Nicole Kidman) i Džulija Roberts (Julia Roberts).
Vivijen Vestvud
Iliti “Majka Panka”, najznačajnija je po uvođenju Nju vejva i Panka u mejnstrim i rađanju novog talasa modne slobode – samoizražavanja i individualnosti. Prvi butik otvorila je sa Malkolmom Meklarenom (Malcolm McLaren), kasnije njenim dugogodišnjim partnerom i menadžerom grupe Sex Pistols, gde su se po prvi put u izlozima našle majice ukrašene rajsferšlusima, zihernadlama, lažnim mrljama nalik na urin i logoima protiv vlade.
Dajen Fon Fjurstenberg (Diane Fon Furstenberg)
Udata u nemačkoj plemićkoj porodici, princeza Fon Fjurstenberg je poznata po svojoj “haljini na preklop” koja ističe grudi. 1976. godine slavljena je kao najprofitabilnija žena u modi od Koko Šanel. Haljina na preklop ukrašena živim bojama nudeći komfor, kao i stil, postala je jedna od najomiljenijih modela haljina na svetu, slaveći ženske obline.
Marija Dimitrović – diplomirani politikolog koji obožava vodu, svoje najbliže, i dalje čita i gleda bajke i vodi se maksimom – Vivre sa vie. Nekad sam mače, a nekad mačeta.