Mnoge veze se rastežu do moždane smrti i opstanka na aparatima, koje niko neće da isključi, jer su inat i prebacivanje odgovornosti već uzeli svoj danak – odnos je mrtav, reanimacija nemoguća. Zašto parovi dolaze u ovakvu situaciju? Zašto nisu reagovali na vreme? Zašto nisu iskoračili iz zone komfora, prevazišli sebičnost i optuživanje, prekinuli destruktivna ponašanja i spasli – ako ne vezu, onda sopstveno pravo na sreću sa nekim drugim? Ima li u vašoj vezi neke od ovih destrukcija?
Ćutanje – pasivna agresija
Kažnjavajući partnera ćutanjem i povlačenjem, koristite jedno od najdestruktivnijih oružja za uništenje veze – pasivnu agresiju. Ljuti ste i besni, očigledno, a vaša uvređenost je nedostupna. Vama je ispod časti da uopšte dopustite partneru da vam se izvini, a taman posla da pomislite kako se svojom uvređenošću i distancom krijete od sopstvene odgovornosti za probleme u vezi.
Kad se tako postavite, hranite iluziju da ste u pravu i igrate se osećanjem krivice, naturajući ga partneru. A tamo gde je krivica loptica na stolu za emotivni ping – pong, nema pobede. Svaki potez je zajednički poraz, dok svako ne preuzme odgovornost za svoje učešće u vezi.
