Dopamin spada u neurotransmitere – hemikalije u mozgu – koje nazivamo hormonima sreće. Kada radimo stvari u kojima uživamo, oslobađa se dopamin i mi se osećamo dobro. Po toj logici, sve što nam donosi zadovoljstvo, može postati dopaminska zavisnost, koja nas navodi da stalno tražimo i ponavljamo ta iskustva.
Zadovoljstvo je svima potrebno, ali kada smo suviše fokusirani na traženje zadovoljstva i aktivnosti koje nam prijaju, to može izmaći kontroli i dovesti do zavisnosti. Uloga koju dopamin igra u sistemu nagrađivanja u mozgu, povezuje ga sa zavisnošću. Iako dopaminska zavisnost ne postoji kao dijagnoza (kao ni adrenalinska zavisnost), možemo se „navući“ na stvari i ponašanja zbog kojih doživljavamo nalet zadovoljstva.
Praktično, dopaminska zavisnost bi bila zavisnost od zadovoljstva.
Šta je dopamin?
Dopamin je neurotransmiter, hemikalija koja šalje signale unutar mozga. Neurotransmiteri imaju mnogo uloga, a dopamin je usredsređen na oblast zadovoljstva i nagrade u mozgu.
Ostali „hormoni sreće“ povezani sa zadovoljstvom, dobrim raspoloženjem i prijatnim osećanjima su serotonin, oksitocin i endorfini.
Kada radite nešto zbog čega se dobro osećate, može postati teško odvojiti fizičku pojavu (radnju, aktivnost) od zadovoljstva koje vam pruža – određeno iskustvo je povezano sa dobrim osećanjima, koja želite da ponovo iskusite.
Međutim, dopamin nije povezan samo sa zadovoljstvom. On je vitalni deo naše sposobnosti da funkcionišemo u svakodnevnom životu. Igra ulogu u svemu, od motivacije, preko raspoloženja, do sećanja i neophodan nam je zdrav nivo dopamina. Ako ga telo ne proizvodi u dovoljnoj količini, možemo imati probleme kao što su depresija i nesanica.
View this post on Instagram
Zavisnost od dopamina
Tehnički, zavisnost od dopamina ne postoji – on se prirodno javlja u našem organizmu i ne možemo ga unositi na neki drugi način, kao hranu, ili kao lek. Međutim, možemo postati zavisni od bilo koje aktivnosti koja povećava nivoe dopamina.
Iako dopamin igra važnu ulogu u sistemu nagrađivanja, on nije isključivo odgovoran za razvijanje zavisnosti. Samo jedan neurotransmiter nije ono što navodi ljude da se kockaju, ili po celu noć igraju video igrice.
Od skoro, dopamin je u centru pažnje na društvenim medijima, zbog hipoteze da savremena zabava sa visokim tempom i snažnim osećanjem nagrade preplavljuje mozak, što otežava uživanje u jednostavnijim aktivnostima, sporijeg tempa. Čak se sugeriše da povremeno treba obaviti dopaminski detoks, odnosno, izbegavati sve aktivnosti koje bi mogle da izazovu oslobađanje ovog hormona.
Stručnjaci, međutim, osporavaju ovu ideju. Za pretpostavke da izloženost dopaminu može dovesti do povećane tolerancije i potrebe da povećavamo „doze“ aktivnosti koje nam pričinjavaju zadovoljstvo, ne postoje naučna istraživanja, koja bi ih potkrepila.
Bez obzira koliko prijatne, redovne aktivnosti koje povećavaju dopamin verovatno neće dovesti do toga da razvijete toleranciju i prestanete da uživate u jednostavnim stvarima u životu.
Složenost zavisnosti
Iako dopamin može doprineti zavisnosti, ovo je kompleksna pojava, interakcija bioloških, društvenih i faktora ličnosti, kao što su geni i porodična istorija, društveni uticaji, uticaji roditelja i porodice, stresna iskustva i osobine ličnosti kao što su impulsivnost i traženje novina i uzbuđenja.
Udruženi faktori ne dovode obavezno do toga da neko razvije zavisnost, ali svi koji imaju neki oblik zavisnosti, pokazuju ove faktore rizika. Razumevanje onoga što je rizično za vas, može vam pomoći da kontrolišete svoje ponašanje i izbegnete zavisnost.
Pročitajte i ovo: Upoznajte hormone sreće – i redovno se družite sa njima!
View this post on Instagram
Aktivnosti koje oslobađaju dopamin
Iako dopamin ne izaziva zavisnost, dobro je da razumete i budete svesni aktivnosti koje izazivaju njegovo oslobađanje. Neke od tih aktivnosti su dobri načini da prirodno obezbedite dovoljan nivo dopamina u organizmu, a neke nisu.
Uobičajeni primeri aktivnosti koje pokreću oslobađanje dopamina su seks, hrana, vežbanje, slušanje muzike, kofein, rekreativne droge i alkohol, meditacija. U suštini, sve što čini da se osećate dobro može podići nivo dopamina – razgovor sa prijateljem, prijatna iznenađenja, video igrice, gledanje filma, ili postizanje ciljeva, takođe mogu povećati dopamin.
Rizična ponašanja povezana sa dopaminom
Radeći stvari zbog kojih se osećate dobro, možete preterivati u tom ponašanju, do te mere da ne možete da se zaustavite. Zavisnost od navale dopamina može biti rizična, kada uključuje ponašanja i supstance koje predstavljaju opasnost po fizičko i mentalno zdravlje.
U takva ponašanja spada zavisnost od seksa, koje može dovesti do neodgovornosti i rizika u izboru partnera i seksa bez zaštite, kao i do zapostavljanja drugih životnih oblasti.
Konzumiranje nezdrave hrane je takođe rizično ponašanje – sa jedne strane, moramo da jedemo, a sa druge, želimo da uživamo u ukusnoj hrani i birmo onu koja nas goji i začepljuje arterije i nije zdrava za nas.
Potraga za zadovoljstvom može dovesti do poblema sa alkoholom i drogama, jer ove supstance oslobađaju dopamin na najjednostavniji način – upotreba kokaina, na primer, direktno preplavljuje mozak dopaminom. Zavisnost od droga i alkoholizam mogu biti opasni po život i mogu uništiti život zavisnika, kao i živote svih koji su sa njim blisko povezani.
Pored navedenih, postoji mnogo drugih aktivnosti kojima se ljudi bavi u traženje osećanja zadovoljstva, koje spadaju u rizično ponašanje i mogu stvoriti velike probleme u životu.
Kako da izbegnete dopaminsku zavisnost
Iako je važno da se bavite stvarima koje vam donose zadovoljstvo i oslobađaju dopamin, da biste se osećali dobro, od vitalnog je značaja da ne postanete zavisni od tih stvari i aktivnosti.
Da biste održali ravnotežu, potrebno je da imate granice i budete umereni, a od koristi su i prakse za umirivanje uma i nerava, kao što je meditacija, tehnike disanja, joga, aromaterapija.
Svesnost je najbolji način da vodite računa o sebi i izbegnete da postanete previše usmerni na aktivnosti koje dovode do oslobađanja dopamina. Svesnost je čin pažnje i boravka u sadašnjem trenutku, iz dana u dan, umesto da stalno funkcionišete na „autopilotu. Pre nego što počnete da radite nešto u čemu uživate, proverite sebe – procenite kako se osećate, šta mislite i imate li neke brige zbog svog ponašanja. Dok se bavite tom aktivnošću, nastavite da proveravate sebe, da biste bili sigurni da je sve u redu i da možete prestati kad hoćete.
Zavisnost je složena i nauka još otkriva zašto neke ljude pogađa više od drugih. Iako ne možete biti direktno zavisni od dopamina, možete postati zavisni od bilo koje aktivnosti koja izaziva njegovo oslobađanje, zato posmatrajte sebe i svoje ponašanje objektivno, a ako ste zabrinuti, sprovedite dopaminski detoks, isključujući ili proređujući one aktivnosti koje vam oduzimaju najviše vremena i pažnje i koje vam najviše izgledaju kao zavisničko ponašanje.
Pročitajte i ovo: Šta je dopaminski post i da li može da vam donese smirenost?
Naslovna fotografija: instagram.com/killer_closet_
Brankica Milošević
