Društvenost, socijalna svesnost, takozvani vitamin S (sociality), glavni je sastojak recepta za zdrave odnose i lično blagostanje i izgleda da je prečesto u deficitu kada su u pitanju naši bliski odnosi. Međutim, društvena svesnost nas često nagrađuje u kontaktu sa potpuno nepoznatim ljudima.

Poznajete te nagrađujuće momente, kada pomislite da ima nade za čovečanstvo, jer još ima pristojnih, dobrih i toplih ljudi, ili kad ste prosto ponosni na sebe, jer ste i sami spontano pokazali tu dobrotu i ljubaznost. To je ono kad vas neko propusti na kasi, jer imate samo nekoliko stvari u korpi dok on gura kolica, spontano vam uputi iskren kompliment, pritrči da vam pridrži vrata koja gurate ramenom, jer su vam ruke pune, ne zgrabi poslednje pakovanje sladoleda, nego vas pita da li ste želeli taj sladoled… Svaki put kad neko uradi nešto ljubazno i plemenito, na šta ga apsolutno ništa ne obavezuje i što niko ne očekuje od njega – jedna beba se rodi pod srećnom zvezdom (ako želimo da romantično interpertiramo snagu ljudskosti) i ovaj svet postane (i ostane) malo bolji nego što je bio pre toga.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

Društvena svesnost je aktivna obzirnost prema drugima i njihovim potrebama, pre nego što donesete određenu odluku ili izvedete zaključak. Svakodnevna mala dobra dela hrane vašu sopstvenu dobrobit, podržavaju dobrobit onih koji ih primaju, ulepšavaju dan i onima koji su se samo zatekli kao svedoci i vrše sićušan, ali dragocen uticaj na ukupnu čovečnost.

Ove male društvene razmene su možda važnije nego što smo svesni – iako su samo zrnca peska, ipak su građevinski materijal kojim se zidaju hramovi dobrote. I svaki put kad kažete: „sedite, molim vas“ ili „samo napred, izvolite“, ili „sviđa mi se tvoj stil“, „nikada nisam videla lepšu kosu“ – ugrađujete deo sebe u taj hram. Društvena svesnost je energija koju ulažete bez kamate i roka, i koja se ne vraća vama direktno, ali se vraća nekome, jer ta energija kruži. Vaše dobro delo pokrene drugo, koje pokrene treće i na kraju kruga neko koga nikada nećete sresti bude zahvalan, ganut i presrećan, kao što ste vi bili nedavno, ili ćete uskoro biti.

Psiholozi koji istražuju društvenu svesnost, stekli su fascinantne uvide – najviši nivo sociijalne svesnosti imaju ljudi u Japanu; ogovaranje može imati zaštitnu funkciju za grupu ljudi, uprkos nezdravoj prirodi; dobrota je ključ koji otvara bezbroj mogućnosti.

Kada sedimo ušuškani u svojim domovima, možemo želeti da ostanemo tu, ali kada jednom izađemo, ulazimo u svet koji nam nudi sve mogućnosti da iskusimo povezanost. Kroz činove društvene svesnosti, snažno osećamo tu povezanost i doživljavamo je kao zahvalnost i ganutost.

Pročitajte i ovo: Ljubaznošću protiv loše karme

Zašto je društvena svesnost važna za naše blagostanje

Najjednostavnije evolucijsko objašnjenje povezanosti među ljudima jeste da smo jedni drugima potrebni da bismo preživeli i reprodukovali se, da bi čovečanstvo opstalo. Pored reprodukcije, najveći motiv za uspostvljanje društvene povezanosti je zadovoljenje potrebe za pripadnošću – potrebno nam je da budemo deo nečeg većeg od sebe, da se ne bismo osećali odbačeno i usamljeno. Potrebna nam je psihološka srodnost, a čak i najmanji oblici izražavanja povezanosti, poput razmene iskrenih osmeha, utiču na naše blagostanje.

Razmislite o svojim dnevnim socijalnim kontaktima – ima dana kada su vam interakcije svedene na kupovinu u najbližoj prodavnici. Da li ste razmislili? Da li sada bolje shvatate bakice koje pričaju sa kasirkama kao da su im unuke, vade fotografije iz novčanika i poveravaju se, dok se iza njih stvara red nervoznih, užurbanih i nepovezanih ljudi, koji se najpre nezadovoljno mršte, razmenjuju poglede jedni sa drugima, da bi na kraju i sami počeli da se smeškaju? Povezivanje se dešava na spontan način, kome reči uopšte nisu potrebne. Nervozne ljude u redu iza bakice polako osvaja društvena svesnost – prvo su napeti, onda gledaju oko sebe i razmene napetost sa drugima, onda steknu osećaj da se i drugi osećaju isto kao i oni i uz malo zaleta, empatija se već širi brzinom požara. Odjednom svi u redu razmišljaju kako ta bakica verovatno celog dana nije ni sa kim progovorila osim sa svojom mačkom ili televizorom i da je izmučena kasirka koja je već satima na nogama vrlo ljubazna i strpljiva prema njoj i da ćete svi u redu potrošiti desetak minuta više nego inače, ali da to zaista nije razlog da se nervirate – tih desetak minuta je možda ukupno vreme razgovora koji ova (i ko zna koliko drugih) bakica danas ima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

I povezani ste – dovoljan je osmeh, produžen kontakt očima ili otvoren stav koji delite sa drugom osobom ili osobama i konekcija je uspostavljena. Da se uključite u struju, svetleli biste kao Las Vegas. A da postoji merač vitamina S, pokazao bi da su nivoi iznenada skočili i pojačali vašu vitalnost i energiju.

Da li postoji svakodnevna optimalna doza vitamina S?

Prava doza vitamina S, društvena svesnost i povezanost koja nam je potrebna na dnevnom nivou, različita je za svakoga. Razmena energije u razgovoru nas održava mentalno svežim i mladim, naši emocionalni i kognitivni sistemi postaju aktivni, ne samo u govorenju, već i u slušanju. To je oblik treninga mozga. Ali, umeće razgovora je mentalno zahtevna aktivnost – dok razgovaramo, obrađujemo mnoštvo informacija, dok istovremeno vodimo računa o utisku koji ostavljamo. U tom smislu, čak i najugodniji razgovori mogu zamoriti posle izvesnog vremena. Ali kada je u pitanju povezanost, nedostatak svakako šteti više nego višak. Previše socijalne interakcije može se regulisati tako što ćemo odvajati vreme koje nam je potrebno da provedemo u samoći i napunimo svoje društvene baterije. Ali da ne biste bili u deficitu, potrebna vam je mala doza interakcije svakodnevno.

Makar i samo u prodavnici, na kasi, gde ćete voditi računa da ne zadržavate red, ali ćete porazgovarati sa kasirkom i uputiti joj osmeh i zahvalnost.

Pročitajte i ovo: Dobrota je najhrabriji izbor koji možete da napravite

Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour

Brankica Milošević

Comments