Račnik nam je ograničen kad pokušavamo da opišemo kako se osećamo – odnosno, nije dovoljno precizan i nedostaju nam pojmovi da u jednoj reči iskažemo osećanja koja moramo da opisujemo, kako bismo ih dočarali. Sva ova osećanja su nam dobro poznata, a za njih uglavnom nemamo odgovarajuću reč – možda usvojimo neke od ovih pojmova.
Sonder
Iznenadna svesnost da sve nepoznate osobe koje prolaze pored nas imaju realne živote, probleme, dileme, sreće i tuge kao i mi sami. Ono kad pogledate oko sebe, u sve one zgrade sa onolikim prozorima i pomisite “čoveče, iza ovih prozora žive ljudi i svi nastoje da ostvare svoje sudbine i pronađu svoje mesto pod suncem, nemoguće je da svi uspevaju u tome!”
Liberosis
Potreba za oslobađanjem od osećanja, kad poželiš da ti više nije stalo. Takođe i osećaj da želiš da se nešto prosto nije dogodilo, da nikada nisi upoznala osobu koja te je povredila, osećaj da bi najradije potpuno zaboravila čitav jedan period svog života i da bi dozvolila da se to odradi hirurškim putem kad bi bilo moguće.
Monachopsis
Ovaj pojam se može prevesti kao osećanje neadekvatnosti, mada je i dublje od toga. To je ono kad osećaš da nigde ne pripadaš – odbačenost i neadekvatnost istovremeno, sindrom “ružnog pačeta”. Kad osećaš da se ne uklapaš, jer si neadekvatna, osećaš da za tebe niko nema ni razumevanja, ni simpatije ni strpljenja, osećaš samosažaljenje i bespomoćnost i ljuta si na svet koji je tako indiferentan ili tako sklon da osudi i odbaci.