Zavisnost od hrane je drugačija od ostalih zavisnosti zbog činjenice da nam je hrana zaista potrebna da preživimo. Nikotin, alkohol, kockanje – ništa od toga nije neophodno za egzistenciju i možete ga se odreći, iako to nije nimalo jednostavno. Sa hranom baš i nije tako. Ne možete prestati da je konzumirate, već morate naći balans i prepoznati – kada je u pitanju fizička glad, a kada emotivna?
To je jedan od najvećih problema kada govorimo o emotivnom prejedanju. Tada unosiš više hrane nego što ti je potrebno, osećaš da je stomak pun, ali jednostavno, ne možeš da prestaneš da jedeš. Čak i ako pokušaš da se iskontrolišeš, sve o čemu možeš da razmišljaš jeste to jedno preostalo parče pice, ili taj slatkiš koji si ostavila u kuhinji.
View this post on Instagram
Zašto se emotivno prejedanje uopšte dešava? Ovde je važno nalgasiti koliko detinjstvo utiče na naša emotivna stanja u odraslom dobu. Prejedanje na emotivnom nivou može nastati zato što roditelji u detinjstvu nisu dozvoljavali da se ustane sa stola dok se ne pojede sve iz tanjira. To može stvoriti naviku da hrana ne sme da se ostavlja i da sve mora da se pojede. Tako naučimo da ignorišemo sopstvene potrebe, odnosno svoj stomak, koji vrlo dobro zna kada mu je dosta.
Pročitajte i ovo: “Samo da smršaš i bila bi top” je uvreda osobama sa viškom kilograma
Hrana još u najranijem detinjstvu ima veze sa emocijama i čini da se osetimo sigurno. Hrana i emocije su i te kako povezani. Kada smo gladni postajemo nervozni, kada jedemo ono što baš volimo postajemo srećni. Zato se prilikom konzumacije hrane luči dopamin, što znači da nas hrana čini srećnima.
Tu upravo nastaje prostor za emotivno prejedanje. Ako previše jedete, ako nikad ne osećate sitost – to govori da vi ne jedete hranu, već jedete sopstvena osećanja. Ne znate kako da regulišete sopstvene neprijatne emocije, potiskujete zadovoljstvo, ali ono nađe način da izađe na površinu.
Potreban vam je taj dopamin, da se makar nakratko osetite srećnim i zato jedete. Slična je stvar, na primer, sa ljudima koji piju alkohol u većim količinama – oni sebe žele na neki način da otupe, da emocije zamaskiraju srećom i da ne osećaju ono što, zapravo, treba da osete.
View this post on Instagram
Dakle, emotivno prejedanje može postati ozbiljno ako utiče na kvalitet života. Ono nakuplja nezadovoljstvo, samim tim i kilograme, što negativno utiče na samopouzdanje. Stvara se negativna slika o sebi, počinje mržnja prema svom telu i sopstvenom karakteru koji je toliko slab da ne može da izdrži običnu dijetu. Ide se iz ekstrema u ekstrem, ili sebi uskraćujete kalorije ili ih previše konzumirate. Nema balansa.
Kako se ovo stanje prevazilazi? Pa, odgovor je istovremeno i jednostavan i komplikovan – ljubavlju prema sebi. Najpre prihvatanjem da je telo takvo kakvo je, sa svim svojim vrlinama i manama, kao i da će biti potrebno vreme da promenite svoje navike. Drugo, te navike se menjaju tako što postanete svesni – koji su vaši okidači, zašto nemate granica u jelu, zbog čega ste nezadovoljni? Pokušajte da osluškujete svoje telo i onda kada osetite da vam je dosta hrane – prestanite i sa jelom. Sporije jedite, nemojte gledati seriju uz obrok i fokusirajte se na svaki zalogaj. Videćete da ćete automatski manje jesti kada ste svesni zašto jedete.
Pročitajte i ovo: Kakva si riba bila, a sad ne možeš da zakopčaš tu haljinu
Tu je i treći, najvažniji korak – krenite na psihoterapiju. Psihoterapeut može da vam pomogne da razlučite sve te emocije i da se osetite bolje sa sobom. Može vas voditi kroz čitav put borbe sa emotivnim prejedanjem i pomoći da zaista prihvatite sebe i stvorite zdravu bazu. Prestaćete da kritikujete sebe, pružaćete sebi podršku i pronaći ćete zdrave načine za nošenje sa negativnim emocijama, umesto da se okrećete ka hrani.
Istina je da nema lakog puta kada govorimo o menjanju navika, morate biti istrajni, ali uvek kretati od ljubav prema sebi. Budite sebi roditelj i pružite sebi svu tu bezuslovnu ljubav koju biste voleli da i sami dobijete od drugog.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
