Mlada srpska dizajnerka Gala Borović je pobednica regionalnog konkursa Fashion Scout South East Europe, čiji je ovogodišnji domaćin bio Fashion Week Ljubljana. Tim povodom, ali i povodom revije na ovogodišnjem Perwoll Fashion Week-u, razgovarali smo sa Galom o tome kako je zamislila samu reviju, zašto publika sama treba da pronađe sebe u njenim kreacijama, kako gleda na domaću modnu scenu i zašto se divi Johnu Gallianu, a otkrila nam je i bez kojih stvari ne može da zamisli život!
WANNABE MAGAZINE: Pobednica si regionalnog Fashion Scout SEE konkursa. Da li si očekivala pobedu? Šta ovo priznanje predstavlja za tebe?
GALA BOROVIĆ: Iskreno, ja sam se na ovo takmičenje prijavila sa nekom nadom da bih možda mogla da pobedim i baš mi je zanimljivo to što je Fashion Scouts u organizaciji Beogradskog Fashion Week-a i što se dve godine održavao isključivo ovde, a sada prvi put u Sloveniji. Očekivala sam na neki način, to jest, nadala sam se pobedi, međutim, kada se to i desilo, bilo je veliko iznenađenje. Bilo je mnogo takmičara koji su stvarno bili odlični, tako da sam ponosna i u isto vreme mi imponuje. Mnogo mi znači ovo priznanje jer sam pre svega dobila priliku da prikazujem na London Fashion Week-u.
Ovih dana si u gužvi oko Beogradske nedelje mode. Šta si to zanimljivo pripremila za svoju reviju? Šta publika može da očekuje, a kakva su tvoja očekivanja?
Na ovom Perwoll Fashion Week-u prikazaću celu kolekciju koju sam prikazala i u Sloveniji, pod nazivom The Base. U Sloveniji je bilo samo četiri autfita, tako je bilo u sklopu takmičenja i konkursa, a ovde ću prikazati osam autfita. Ovu kolekciju sam razvijala u Holandiji dok sam studirala, pa je ovo ujedno i moj master rad. Dosta sam eksperimentisala sa printovima i materijalima, to mi je bio fokus kolekcije i sve sam sama pravila, pa i materijale. Tako da se zaista nadam da će se ljudima dopasti.
Svoje modno znanje sticala si na Fakultetu primenjenih umetnosti – koliko ti je formalno obrazovanje pomoglo da izgradiš svoj stil kada je reč o dizajniranju?
Baš dosta. Imala sam sreće da budem u klasi Dode Komad koja je stvarno jedna od najinspirativnijih žena koju sam upoznala u životu. Ona je prepoznala moju estetiku i nekako je slobodno i opušteno “gurala” tako da sam osećala slobodu da eksperimentišem i ovde sa raznim stilovima, pa i sa materijalima. Već sam se ovde zainteresovala za same printove i kombinovanje printova, pa i za samostvaranje materijala, tako da mi je baš dosta pomogla, pogotovo u toj likovnosti.
Na čemu insistiraš kada je reč o dizajnu? Da li ti je važnije da odeća bude zanimljiva i atraktivna ili da bude nosiva? Na koji način ti to balansiraš?
Što se tiče dizajna, s obzirom na to da sam do sada bila student, uopšte me nije zanimalo šta drugi ljudi hoće kada je u pitanju dizajn i nisam razmišljala da li se to njima dopada. Sada, osećala sam da su to poslednji momenti mog života u smislu da, dok si student, ne moraš da razmišljaš da li će se to prodati, da li će se to nekome dopasti, nego da stvarno treba da se izgura ta priča baš onako kako si ti to zamislio. Međutim, ljudima se to dopalo i što se mene tiče, bitno je da bude funkcionalno, ipak je to odeća. Eto, ja sam svoju odeću namenila nekim pomalo ekscentričnijim ljudima koji se prosto možda ne bi bojali da ponesu na ulici boje i različite teksture i da to sija. Uglavnom kombinujem taj neki street style u silueti sa materijalima koji su ručno pravljeni. Ovu jaknu sam na primer radila mesec dana ručno, silueta jeste kao trenerka, ali sama konstrukcija je trajala mesec dana, tako da čak može da spada u visoku modu.
Šta te inspiriše? Da li tvoje kreacije nastaju spontano ili o njima pažljivo razmišljaš duže vreme?
Ova kolekcija je baš bila spontana, pošto mi je inspiracija bila THE BASE atelje u Beogradu koji su osnovali moji prijatelji. To je privatno mesto koje je nastajalo potpuno intuitivno i spontano. Svi radovi, slike i skulpture u samom ateljeu su od profesionalnih umetnika, ali i od “random” ljudi koji su bili u tom ateljeu. Ja sam rešila da potpuno preuzmem taj pristup intuitivnosti i spontanosti i da ga prebacim u svoju kolekciju i nisam mnogo razmišljala, zapravo, konstruktivno sam razmišljala, ali sam više težila tome da odlučujem brzo jer se ponekad zapetljam kada o nečemu razmišljam duže od pet-šest dana. Dugo sam radila na tome i slušala svoj unutrašnji glas koji me je vodio.
Koju poruku želiš da pošalješ kreacijama? Po čemu se one razlikuju od ostalih domaćih radova?
Svaki komad ima svoju priču, baš zbog tih printova koje sam razvijala, a printovi su zasnovani na umetničkim delima iz ateljea THE BASE. Mislim da to može svako da shvati na svoj način, ali mi je najbitnije bilo da prenesem tu neku kreativnu energiju u sam komad i da taj neko može to da prepozna posle toga. Nemam konkretno priču koju bih vezala za svaki komad, ja imam svoju, ali prepuštam publici da svako pronađe sebe.
Šta misliš o domaćoj modnoj sceni, odnosno domaćem dizajnu? Šta bi izdvojila kao najpozitivniji aspekt, a šta bi trebalo unaprediti?
Mislim da se kod nas stvarno svašta dešava i to mi je super! Ako uporedimo holandsku modnu scenu i ovu ovde, logično je da oni imaju više novca i prosto to funkcioniše na nekom drugom nivou, ali kada bi im se taj novac oduzeo, nisu baš nešto naročito kreativni, naravno, čast izuzecima. Pravila sam ovu paralelu jer je i mene zanimalo koje su to razlike. Svašta se dešava zaista, ovde postoji gomila novih dizajnera za koje ja tek sad saznajem, ali mislim da se najviše izdvajaju studenti zato što prosto imaju tu neku potporu i imaju još uvek života u sebi. Najviše sam ponosna na naše studente sa fakulteta jer njih pomno pratim i uvek se zanimam šta se tu dešava – prosto obožavam ceo naš seting umetničkog fakulteta pa bih eto njih izdvojila.
Gde vidiš sebe na modnoj sceni? A gde vidiš sebe u budućnosti?
Volela bih da imam svoj brend u nekoj skorijoj budućnosti, volela bih možda čak i da radim ovde, ali da sebe brendiram i van Srbije, odnosno, da se i sam marketing dešava izvan granica naše zemlje. Smatram da odeća koju sam do sada pravila iziskuje dosta finansija, a plašim se da ovde to ne bi moglo tako lako da se unovči, odnosno da baš konstanto imam profit. Volela bih da se oprobam u Londonu sad u septembru i možda eto i u Parizu, čak i u Holandiji, ne biram, volela bih da se oprobam svuda u svetu!
Da li se tvoj privatni stil razlikuje od onoga što kreiraš?
Da. Definitivno. Otkad sam dve godine u Holandiji, prosto smo toliko radili tamo da sam zaboravila na sebe, pa se privatno oblačim malo smirenije. Nosim iste siluete, ali su boje smirenije. Kada radiš sa bojama i strukturama, prosto moraš da zapostaviš sebe u jednom momentu.
Koje su po tvom mišljenju odlike dobrog stila?
Uvek mi je nešto škakljivo u vezi sa tim stilom, više ni ne znam šta je stil; toliko ima ljudi na ovom svetu, više ni ne pratim trendove nešto preterano. Naravno, dopadne mi se tu i tamo nešto, iskoristim sama i nosim, ne bežim od trendova, ali najbolje je da svako odluči sam za sebe. Tačno se vidi kada nekome nešto dobro stoji i to se može očigledno primetiti, tako da je za mene to stil. Nemam neka konkretna pravila po pitanju stila.
