Verovatno i sami razmišljate od tome gde se šije garderoba koju nosimo, jer viđate etikete sa pojedinim standardnim mestima – Balgladeš, Indija, Vijetnam… Mahom sva garderoba koju nosimo je fast fashion garderoba. Šta to znači? To znači da je u pitanju garderoba koja je brzo dizajnirana, uglavnom po uzoru na velike brendove, a zatim je ogromna količina odeće veoma brzo sašivena i poslata u fast fashion prodavnice širom sveta.
Garderoba koja se masovno proizvede i ne proda, naravno, završava na deponijama, zbog čega su ljudi koji žive u predelima zapadne Afrike ostavljeni da se guše u brdima i brdima odeće. U Gani se izbaci 15 miliona bačenih komada garderobe u toku samo jedne nedelje. Ovo čini da fast fashion industrija bude drugi najveći zagađivač vode i zemljišta, posle naftne industrije.
Ozbiljnost situacije još uvek ne vidimo, sve više kupujemo stvari koje nam nisu potrebne i koje nosimo samo nekoliko puta. Nekad je to naša greška jer kupujemo garderobu koja nam se ne dopada posle izvesnog vremena, a nekad se garderoba iz fast fashion prodavnica samo raspadne od pranja, što potpuno ima smisla.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Stravičnost situacije u kojoj se nalazimo je doživela vrhunac nakon što se jedna fabrika odeće u Bangladešu urušila i ubila 1.134 ljudi, dok su mnogi ostali onsesposobljeni. Možete pogledati i dokumentarac na ovu temu koji se zove The Deadly Cost of Fashion u kome su žrtve prepričale svoje iskustvo.
U aprilu 2013. godine, u fabrici Rana Plaza u Bangladešu su po prvi put viđene pukotine u zidovima zbog čega su stručnjaci predložili izlazak iz zgrade – zbog opasnosti od urušavanja. Međutim, kompanije koje su šile garderobu u ovoj fabrici su naredile svojim radnicima da se vrate na posao. Samo nekoliko sati nakon povratka u fabriku zgrada se urušila.
Urušavanje Rana Plaze je razotkrilo zavese kojim su fast fashion kompanije prekrile istinu o tome na koji način se šije njihova garderoba i koliko za njih koštaju ljudski životi – a koštaju manje od 5 dolara, što je generalna procena jedne majice sašivene u ovakvim fabrikama.
Svi fast fashion brendovi dele nekoliko stavki: menjanje na stotine trendova u toku jedne godine, ekstremno kratak vremenski period između trendova, šivenje odeće u prekookeanskim zemljama u kojima je radna snaga najjeftinija, bez ikakve dodatne pomoći radnicima, zdravstvenog osiguranja itd. Pored svega toga, fast fashion brendovi su utvrdili jedno zlatno pravilo – proizvodnjom određenog broja odeće kupci znaju da moraju da kupe to što im se dopada jer će, za samo nekoliko dana, stići sledeća kolekcija.
Sva garderoba koja je napravljena u fast fashion fabrikama je napravljena od jeftinih materijala kao što je poliester, koji je derivat fosilnih goriva i koji se, nakon bacanja garderobe, raspada u mikroplastiku i na taj način zagađuje zemljište, vodu i vazduh koji dišemo.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zašto se ne koriste prirodni materijali? Mnogi brendovi biraju da koriste materijale koji su najjeftiniji i najdostupniji, a čak i kada bi koristili prirodne materijale – i oni bi bili štetni po ekosistem kada bi se koristili u tolikoj količini.
Pored toga što se koriste materijali koji uništavaju životnu sredinu, za iste materijale se koriste toksične farbe. Svaka farba odlazi, naravno, u vodu, što šteti morskom životu i ljudima koji se u njoj kupaju. Veliki igrači ove igre, poznati fast fashion brendovi, upoznati su sa tim da je narod postao osvešćeniji, zbog čega sprovodi mnoge green fashion kampanje.
Greenwashing je proces prenošenja lažnog utiska ili prekrivenih kampanja koje se predstavljaju kao ekološki osvešćene kampanje dok se, uz samo malo istraživanja, uvek utvrdi da je u pitanju baš suprotno.
Šta nam je činiti? Izgleda kao da nemamo više opcija, ako etički gledamo na stvari poželećemo da prestanemo da kupujemo odeću u fast fashion radnjama, a onda, nismo baš u finansijskoj situaciji u kojoj možemo sebi da priuštimo da za jedan komad odeće damo mnogo novca.
Rešenje je – kupovina samo stvari koje su nam potrebne i koje ćemo da nosimo. Pored toga što ćemo sebe ograničiti na minimalnu, odnosno preko potrebnu kupovinu, možemo da se okrenemo i second hand radnjama u kojima ćemo pronaći garderobu dobrog kvaliteta, kojoj je potrebno dati još jednu šansu.
Naslovna fotografija: instagram.com/fashionopenstudio
Milica Antić
