Stenjanje i tihi uzvici su uobičajen način da iskažemo stepen svog uzbuđenja i uživanja, da damo do znanja partneru da je na pravom putu, da nam prija ono što radi (i više od toga) i da se bližimo vrhuncu. Svako voli da čuje partnera za vreme seksa – to je odličan orijentir, kad zažmurimo i predamo se akciji, po uzdasima i napetosti u glasu, po nastojanju da utišamo povike, tačno znamo koliki je stepen uzbuđenja i da li je završnica blizu. Uigranom paru je to dovoljno za uigrane manevre koji će dovesti do toga da svrše zajedno, ili da njegovu završnicu izvedu na dogovoren način.
Dakle, stenjanje i kontrolisano oglašavanje je svakako uzbudljivo i dobrodošlo i u njemu jednako uživaju i žene i muškarci. Ponekad, kad znamo da nema ko da nas čuje i kad možemo da se opustimo, i kad imamo priliku da budemo glasni koliko hoćemo, možemo da odbacimo kontrolu i da “podivaljamo” onako kako nam dođe. Ali ponekad “divljanje” dolazi neobuzdano, pa i ne znamo koliko smo glasne, a ponekad žene misle da treba da budu što glasnije, jer je to podsticajno i jer tako rade dobre ljubavnice. Spontano ili ne, vikanje, vrištanje i glasno stenjanje ume da bude napaljivo koliko i uznemirujuće. Ovo su misli koje muškarcima prolaze kroz glavu, kad je žena glasna (i vrlo glasna).
