Ni jedna reč nije pala, možda više nikad nećemo ni sresti onoga ko nas je tako ogoljavao svojim pogledom, ali telo nam govori da se među nama nešto desilo. Ne bismo se osećale uzbuđenije ni da smo se sa njim pola noći ljubili i milovali.
Kontakt pogledom je nezamenljiva vrsta predigre. Navodi nas da umiremo od želje za dodirom, da proverimo sve ono što naslućujemo.
Nije fraza da nam od nečijeg pogleda zastaje dah, nego izveštaj o tome kako nam reaguje telo. Udahnemo i zadržimo dah, osećamo kako nas podilaze trnci, uzlupa nam se srce i – spremni smo.
To je bila predigra i posle takvog uvoda, ono glavno dolazi kao okašanje, kao kiša posle užasno sparnog i teškog dana, koji smo jedva podneli i osećali smo da ćemo iskočiti iz kože, ako ne dođe do nekog razrešenja. Do katarze. Pljuska. Seksa.
