Jednom sam gledala dramu pod ovim nazivom, u kojoj su slatka, zgodna i mlada glumica i stariji, energičan i mladolik glumac, prilično uspešno prikazali specifičnu problematiku veze između mlade žene i starijeg muškarca.
E, sad, prvo specifično pitanje je koje su to godine koje muškarac treba da dostigne da bi bio stariji? Donekle, odnosno, do neke cifre, to zavisi od mladosti devojke. Ako ona ima 15, momak od 25 za nju je stariji. Ali ako ona ima 25, deset godina stariji dečko nije stariji, nego tek onaj sa 45. Tako nekako. U suštini, starija gospoda su oni koji obično iza sebe imaju brak i decu, a čije devojke su obično upola mlađe od njih.
Ova kombinacija, gospodin i devojka, daleko je uobičajenija, razumljivija i opravdanija, prema kriterijumima malograđanskog društva, nego veza između dame i momka. Zato što su se mlade, lepe i siromašne devojke oduvek udavale za imućne matorce, što se isplatilo i njihovim porodicama i njima i njihovom potomstvu.
Ekonomski, materijalni i socijalni razlozi su ljudima odvajkada bili razumljiviji i prihvatljiviji od onih drugih, emotivnih, duševnih i psiholoških.
Ljubav se ipak odvajkada dešavala u svim varijantama i kombinacijama, gazeći najstrože moralne okvire i zakone zajednice, ali od nje su nastajala klasična dela književnosti i poezije.
Od materijalno isplativih brakova u kojima se pitanje bračne sreće nije postavljalo, a ljubav se dešavala sporadično i eventualno, nastajala su porodična bogatstva. Koja su se čuvala i uvećavala promišljenim ulaganjima i trgovinom, vitalno zasnovanom na povezivanju moćnih porodica brakom.
Drevni recept, koji nikada nije izgubio važnost i respekt. I čiju varijantu predstavlja siromašna lepotica udata za matorog, imućnog udovca.
Muškarci su potpuno sigurni, gentski, kulturološki, arhetipski, da im je mlado meso dostupno, ukoliko imaju šta da ponude zauzvrat. A takođe su sigurni i da to nije šarm, kultura, vedar duh, toplina i ljubav, nego posedovanje deviznog računa i nekretnina.
Ljubav se i ovde pojavljuje da razmaže i izmeni svaku uvreženu sliku o sponzorskim odnosima, pa se dešava da matora gospoda očaraju devojku svojom ličnošću, ali ne dešava se da takva gospoda bude bez love, a ako nisu veoma imućni, onda su poznati u umetničkim i boemskim krugovima. Svakako, uz godine života muškarac mora da dosegne neki oblik elitizma, da bi kao stariji gospodin ostvario pravo na sočnu piletinu. Na tanjiru.
U predstavi “Moj slatki matorac” oni se raspravljaju zbog njegove bivše, zbog njegove dece, zbog njegovog društva, pa onda zbog njenog bivšeg, njenog trošenja i njene mame, a vi u tome vidite uobičajene razmirice svakog para. Samo što je on malo ciničniji i zajedljiviji u svojim komentarima, a ona se malo češće nađe u ćorsokaku sa svojim prebacivanjima i zahtevima.
Ipak, oni se vole. Mada slušaju različitu muziku i nemaju iste asocijacije na filmove, crtaće, knjige, državnike, modu, pop i opštu kulturu.
Činjenica je da mlađa osoba može da uči od starije, ako je starija dosegla neku mudrost.
Ali ako je starija osoba dosegla neku mudrost, ona uopšte ne očekuje da mlađa osoba uči od nje, već se trudi da drži korak sa njom, da je štiti, teši, razume i usmerava tamo gde je moguće. Generacijski jaz je lakše premostiti uz pomoć mudrosti i razumevanja, koje prirodno, ide od starije ka mlađoj osobi.
Ako partnerstvo – kao što treba – doživljavamo kao dinamičnu zajednicu u kojoj oboje partnera pronalaze svoju svrhu, svoj zadatak, u kome rastu i razvijaju se, veza između partnera koji pored svih uobičajenih prepreka partnerstvu, treba da se bave i premošćavanjem generacijskog jaza, veoma je perspektivna.
Oni su u poziciji da bolje uoče zahteve rasta, razvoja i promene.
Pa, navijam za gospodu i gospođice. Za dame i mladiće. Za momke i devojke.
Navijam za ljubav, rast i razvoj.
