Da li ste spremne da odmah usmerite svu svoju pažnju, da ispremeštate svoj raspored, da otkažete dogovore sa prijateljima, i da proveravate poruke svaki čas, kad uspostavite kontakt sa nekim ko vam se sviđa? Niste jedine. Žene to često rade, jer ne sreću svakog dana muškarce koji im se sviđaju i ne mogu da ne zamišljaju kako je to možda prava stvar i kuda može da odvede. To što se njegovo ponašanje i nivo zainteresovanosti za nas ne uklapa u sliku “prave stvari” sklone smo da zanemarimo.
Naša sposobnost da osećamo i vidimo unapred, umesto da bude podrška razumu i realnosti, često je najveća prepreka. Mi lepo vidimo kako može da nam bude lepo sa nekim i odmah promenimo kurs, okrenemo kormilo i usmerimo svoju energiju u tom pravcu. I uradimo prvu od stvari koje nikako ne treba da radimo:
Zanemarimo osećaj da nešto nije u redu
Uz dar da otvorenih očiju imamo vizije o pozitivnim ishodima buduće veze, ide i onaj glasić koji nas upozorava da se ne zalećemo. Vizije dolaze iz naših kapaciteta za predanost i bliskost, iz naše želje da ostvarimo vezu i da osećamo ljubav i pošto su tako poletne, umeju da se odlepe od realnosti. I taj glasić nam lepo govori da nešto nije u redu, ali mi ne želimo da ga slušamo jer nam kvari doživljaj. A zapravo, doživljaj uopšte ne postoji, osim u našim vizijama. Setićemo se tog glasa kad se osvestimo, znaćemo da smo sve vreme znale – da nešto nije u redu. A da pokušamo da čujemo taj glas, koji nam nudi tačne koordinate i orijentaciju, umesto da šibamo ka pučini bez kompasa, kao drogirani kapetan lađe?
